Ekološka diskriminacija: ruralne žene vs. klimatske promene

Elementarnim nepogodama i izmenjenim vremenskim uslovima, povećanjem temperature vazduha i smanjenjem količine prirodnih resursa, klimatske promene imaju direktne i indirektne posledice na živote svih ljudi sveta.

Osim što su jedan od najvećih izazova u oblasti zaštite životne sredine, klimatske promene mogu da imaju značajan uticaj i na postojeću rodnu neravnopravnost.

Klimatske promene pogađaju sve, ali nejednako

Poljoprivreda, kao ključna delatnost za opstanak ljudskih zajednica, u zavisnosti je od klimatskih uslova, s obzirom da su usevi osetljivi i na blage klimatske varijacije. Usled promene vremenskih prilika menja se rast biljaka, dok se brojnost štetočina povećava. Visoke temperature vazduha izlažu biljke toplotnom stresu i dovode do isparenja hranljivih sastojaka iz tla, što dalje izaziva eroziju zemljišta usled jačih vetrova i požara u sušnim regionima. Zemlje Zapadnog Balkana, kao zemlje u razvoju, u tom smislu trpe negativne posledice jer se većina poljoprivrednih domaćinstava regiona oslanja na hranjenje zemljišta i useva kišom, umesto sistemima za navodnjavanje.

Vremeski uslovi u ruralnim područjima uzrokuju nesigurnost useva i prehrane. Plodovi neretko propadaju pod obilnim padavinama; sa druge strane, nivo podzemnih voda iscrpljuje suša, što takođe utiče na plodnost zemljišta. Uz to, nesigurni su i novčani prilivi, što je poljoprivredu učinilo neisplativom za male poljoprivrednike.

Najmanje tri od četiri osobe koje žive u ekstremnom siromaštvu žive na selu i u ruralnim područjima i pretežno se bave poljoprivredom, pa je ruralni sloj stanovništva nesumnjivo najpodložniji negativnom uticaju promene klime.

I među nejednakim – nisu svi jednaki

Značajnu ulogu u poljoprivredi – u procesu obezeđenja hrane, u upravljanju prirodnim resursima i zemljištem, pa i u samom vođenju domaćinstva, imaju ruralne žene.

Uprkos ovim važnim ulogama, žene uglavnom nemaju vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem, te se samim tim suočavaju sa ograničenim pristupom resursima. Veliki broj seoskih žena ne radi na svom zemljištu, već kao poljoprivredni radnik, u zamenu za novčanu isplatu, radi na tuđem zemljištu. Klimatske promene za vlasnika zemljišta znače umanjene prinose i ekonomsku nestabilnost, a za angažovane radnice nesigurnost primanja ili čak neizvesnost angažovanja. Stope zarade seoskih radnica često su niže u poređenju sa stopom zarada ruralnih muškaraca. Uz to, seoske žene kontinuirano snose veći deo tereta neplaćenog rada zbog stereotipnih rodnih uloga.

Procenat žena angažovanih u poljoprivrednom sektoru je veći u odnosu na procenat muškaraca – prema podacima Ujedinjenih nacija, u svetu, svaka treća zaposlena žena radi u poljoprivredi.

Klimatske promene mogu pogoršati postojeće rodne nejednakosti u poljoprivredi. Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) u svom izveštaju naveo je da opasnosti od izmenjenih klimatskih uslova ’pojačavaju postojeće rodne nejednakosti, doprinoseći time većoj ranjivosti mnogih žena na klimatske promene’.

Žene na selu danas podnose jače negativne efekte klimatskih promena zbog različitih rodnih uloga koje muškarci i žene stiču u toku života, kao i zbog razvijanja različitih interesovanja i veština koje dominantno oblikuju svakodnevne aktivnosti.

Tako, usled veće mogućnosti za zapošljavanje, muškaraci često iz sela migriraju u grad u potrazi za poslom, što žene ostavlja na selu, isključivo odgovornim za privrednu proizvodnju, u borbi protiv klimatskih promena – u borbi za zdrave plodove.

Kako je donošenje odluka u vezi sa domaćinstvom pretežno rezervisano za muškarce, seoske žene najčešće imaju ulogu pomažućeg člana domaćinstva, dok se u vrlo malom procentu javljaju u ulozi upravnika poljoprivrednog gazdinstva, iako prema podacima Ujedinjenih nacija, upravo ruralne žene imaju ključnu ulogu u usvajanju tehnologija sa niskim procentom ugljenika i širenju znanja o klimatskim promenama. Otuda,  nemogućnost učestvovanja u odlučivanju o važnim pitanjima, a sve usled rodne neravnopravnosti, čini ruralne žene podložnijim negativnim uticajima klimatskih promena.

Ruralne žene brinu o seoskom domaćinstvu, što im znatno ograničava vreme za poljoprivredne poslove, te i za eventualne mere adaptacije izmenjenim vremenskim uslovima.

Žene farmeri suočavaju se i sa višestrukim ograničenjima u proizvodnji, uključujući ograničen pristup resursima i ograničenu mobilnost. Žene na selu imaju znatno manje sredstava za ulaganje u poljoprivredu, na primer u sisteme za navodnjavanje ili odvodnjavanje. U cilju sticanja profita, a uz utrošak manje resursa, žene farmeri se okreću uzgoju useva sa više hemijskih inputa, što rezultira gubitkom prihoda i neplodnosti tla.

U mnogim delovima regiona suše primoravaju žene na selu da prelaze sve veće razdaljine kako bi obezbedile potrebne količine vode. U nekim ruralnim planinskim regijama, topljenjem snežnih vrhova dodatno se smanjuju zalihe vode. Nestašica vode predstavlja problem za ratarstvo i snabdevanje hranom, te utiče na jednu od glavnih uloga žena u zajednici, na njihovu ulogu u obezbeđenju ishrane.

Problem nedovoljne informisanosti predstavlja dodatni izazov za seoske žene jer je u procesu adaptacije na klimatske promene, važno da žene, kao i muškarci, budu pripremljene i informisane o posledicama izmenjenih vremesnkih uslova, kako bi se u potencijalne mere adaptacije uključili interesi i kapaciteti kako muškaraca, tako i žena.

Bavljenje poljoprivredom podrazumeva velike površine zemljišta. Žene u regionu imaju u svojini u proseku do dva hektara obradive zemlje, dok zemljište u državnom vlasništvu gotovo uopšte ne koriste. Dok su ranije državni zakoni ili običaji ograničavali seoskim ženama sticanje prava na zemljištu, danas im rodna neravnopravnost otežava pristup kreditima i poljoprivrednim savetodavnim uslugama, istovremeno smanjujući njihovu sposobnost da dugoročno ulažu u kvalitet zemljišta. Prema podacima Svetske banke, žene obično upravljaju manjim zemljišnim površinama i obrađuju manje korisne useve, dok ženske farme u proseku imaju niže prinose, što je uzrokovano  ograničenim pristupom poljoprivrednim proizvodnim resursima i zemlji, finansijskim uslugama, vodi, ruralnoj infrastrukturi, tehnologiji i radnoj snazi.

Žene na selu više od muškaraca zavise od usluga ekosistema. Tako je nedavno istraživanje, sprovedeno u Malaviju, pokazalo da su u situacijama ekstremnih vremenskih uslova, kada se značajno smanjuju potrošnja resursa i sama ishrana, negativni efekti nepogoda  izraženiji u područjima gde je veći udeo zemljišta u vlasništvu seoskih žena. To potvrđuje da su žene poljoprivrednici pred klimatskim promenama, mnogo ranjivije od muškaraca i da su manje sposobne da se nose sa izmenjenim vremenksim uslovima.

Jednakost je rešenje

Ako se prepoznaju važne uloge žena u poljoprivredi i ako se seoskim ženama omogući jednak pristup resursima i uslugama, klimatske promene mogu pružiti i značajne mogućnosti ženama na selu, jer su upravo one nosioci promena ka održivoj poljoprivredi.

Rešenje problema ruralnih žena nalazi se u transformisanju njihove marginalizovane uloge u poljoprivrednoj delatnosti. Potrebno je osnažiti ruralne žene i pružiti im pristup veštinama, finansijama i tržištu.

Čitav Zapadni Balkan pogađaju posledice klimatskih promena, posebno u vidu ekstremnih vremenskih pojava kao što su istorijske poplave i sve češće suše. Zemlje Zapadnog Balkana su tradicionalno poljoprivredne zemlje, te je uticaj na poljoprivredu neporeciv.

Neka nas međunarodni „Dan seoskih žena“, koji se obeležava 15. oktobra svake godine podseti na najugroženije među nama i neka nas podstakne na redukovanje aktivnosti koje dovode do klimatskih promena, jer su seoske žene samo najugroženije među svima nama, ugroženima.

Autor: Jelena Jeremić