Samo obrazovanjem možemo rešiti globalne izazove

Prof. Blažo Boev 
Rektor Univerziteta „Goce Delčev“ (UGD) – Štip 

Odgovor je u nauci 

Ne mislim da bi samo Makedonija trebala da nauči nešto iz nenaučene lekcije u vezi svega što nam se događa sa globalnim izazovom od izbijanja pandemije KOVIDOM-19. Naprotiv – mislim da bi sva naša lepa planeta Zemlja trebala ozbiljnije o tome da razmišlja: koje su vrednosti u nauci? Koje su važne teme u nauci? Da li je preterana trka za opipljivim vrednostima i višim životnim standardom pravi odgovor na naše civilizacijske potrebe? Mislim da smo zaboravili osnovna pitanja zbog kojih postojimo, a to je očuvanje osnovnih vrednosti naše planete Zemlje i, kao takvo, ostavljanje nasleđa generacijama koje dolaze nakon nas, i generacijama nakon njih, i tako dalje. Neravnoteža koja je oduvek postojala u prirodi u odnosu na njene prirodne i ekološke kapacitete dovodi do pojave velikih neravnoteža u ponašanju vrsta koje prirodno reaguju na njihovu novu adaptaciju, što će sigurno dovesti do mnogih novih trenutaka u evolucijskim ciklusima na Zemlji. Iz svega ovoga moramo naučiti i moramo se okrenuti važnosti nauke kao temeljnog pokretača koji može pružiti odgovore na buduće izazove. Moramo ponovo uvesti važne teme u nauku, kao što su: ko smo i šta smo, kako smo postali na ovoj planeti i kako možemo na njoj da opstanemo?  

Nauka već dugo sugeriše da je bilo moguće da se dovedemo u ovakvu situaciju, ali nažalost to se nije shvatalo tako ozbiljno. Danas smo svedoci svetske pandemije, ona je ovde pred nama i u nama kao čovečanstvo. Zatvorila je svet i utiče na sve suštine biljnog i životinjskog sveta. U tim trenucima moramo biti iskreni prema sebi kao civilizaciji i samo razmišljati o tome kako smo povezani jedni sa drugima. Kao što osoba sa virusom može da zarazi na desetine ljudi, ako ne i više, tako mogu i naši postupci. Naši postupci odražavaju kako sebe doživljavamo i kako se odnosimo prema okolini. 

Ako se osvrnemo kroz istoriju unazad, ona nam može puno toga reći. U drugoj polovini 19. veka prevladavao je imaginarni optimizam, gde se mislilo da će moderno društvo uspeti da se reši siromaštva i bolesti. Bili su uvereni da će čovečanstvo uz pomoć tehnologije konačno pripitomiti i pokoriti prirodu. Postojalo je verovanje u nezaustavljiv razvoj koji će u osnovi poboljšati život ljudi. Međutim, vek koji je usledio pokazao je nešto drugo. Suprotno tome, stanje svih podsistema na planeti se pogoršalo. Gotovo sve zemlje imaju probleme sa nezaposlenošću, neuspehom ekosistema, nedostatkom prirodnih resursa i bolestima, glađu i ratovima kao posledicom vriednosne krize. Veliki deo socijalnog kapitala je propao (društvene mreže, vrednosti, navike, običaji, verovanja stvoreni od prošlih generacija), bez kojih moderno društvo ne može opstati. Pored toga,pojavili su se sasvim novi problemi koi ljudima do tada nisu bili poznati. 

Nova paradigma razvoja – obrazovanje za održivi razvoj 

Danas znamo da je nužno odbiti ideju razvoja u fragmentima i delovima, jer se ekonomija razvija sa svojim ciljevima, društvo sa svojim i, shodno tome, životna sredina sa svojim. Stvarni napredak i prosperitet mogući su ako je to celovit proces. Nova paradigma razvoja znači da razvoj moramo shvatiti na drugačiji način, ne samo kroz ekonomsku proizvodnju. Pre svega, potrebno je potražiti originalna i inovativna rešenja koja će proizaći iz specifičnosti lokalnog okruženja i veće saradnje među ljudima, povezujući različite sektore sa jasno definisanom vizijom koja mora uzeti u obzir prirodu i njene ekosisteme. 

Takvi se izazovi mogu rešiti samo obrazovanjem. Potrebna nam je strategija obrazovanja za održivi razvoj. Treba pomno pratiti poruke Ujedinjenih nacija koje su period od 2005. do 2014. proglasile Desetlećem obrazovanja za održivi razvoj, gde je glavni zadatak promocije projekta bio UNESCO. To su glavne teme za ljudski opstanak: mir, etika, lokalna i globalna odgovornost, zdravlje, ruralni i urbani razvoj, proizvodnja i potrošnja, podeljena odgovornost, zaštita životne sredine, upravljanje prirodnim resursima kako i biološka i prirodna raznolikost itd.