Sada samo molitva može spasiti jezera
U Makedoniji se događa katastrofa koja je delimično uzrokovana nepravilnim upravljanjem energetskim sistemom i rezervoarima za proizvodnju električne energije, gde se ne uzimaju u obzir efekti klimatskih promena na hidrološku situaciju u zemlji. Zemlja je sada dovedena u situaciju gde se može nadati na zimu sa obilnim kišama i snegom, tako da ne dođe do nstanka vode u potpunosti. Do sada niko nije preuzeo odgovornost za ovo stanje jezera, što bi moglo imati nepredvidive posledice po živi svet i prouzrokovati izumiranje određenih vrsta životinja i biljaka. Najlakše je ukazati na neočekivanu sušu.
Dugo nakon što je upozorena na nestanak vode iz Prespanskog jezera, Vlada je 25. decembra ove godine usvojila Akcioni plan za spašavanje
Stručna grupa sastavljena od predstavnika Ministarstva životne sredine i prostornog uređenja, Hidrometeorološke uprave, akademije i nevladinog sektora u svojim je početnim nalazima identifikovala klimatske promene, tektonske pojave i ljudsku aktivnost kao glavne uzroke ove situacije na Prespanskom jezeru.
Prethodna istraživanja su već pokazala da voda iz Prespanskog jezera tone i preko Galičice sliva se u Ohridsko jezero.
ESM-ova merenja pokazuju da se nivo vode u jednom od naših najvažnijih prirodnih resursa – Ohridskom jezeru jedva održava oko minimalno dozvoljene nadmorske visine već mesec dana.
Smanjenje vodostaja Ohridskog jezera očigledno je kroz pojavu „novih plažica“ na obali.
Poznato je da se reka Crn Drim kod Struge izleva iz jezera, koje se, iako prirodno, koristi kao akumulacija za proizvodnju električne energije. Naime, veštačko ispuštanje vode iz Ohridskog jezera ispunjava veštačko jezero Globočica, koje je izgrađeno duž Crnog Drima u Zapadnoj Makedoniji.
Ovih dana jezero u nekim delovima više sliči potoku
Na jezeru se nalazi istoimena hidroelektrana „Globočica“ kojom upravlja državna kompanija ,,Termoelektrane Severne Makedonije“ (ESM). Ista kompanija upravlja i najvećim veštačkim jezerom u našoj zemlji – Mavrovskim.
Naš objektiv je I tamo zatekao katastrofalno stanje.
Postoje područja koja su već obrasla biljkama, što ukazuje na to da se voda povukla već duže vreme, kao i na „povratak“ crkvice koja je bila potopljena tokom stvaranja ovog rezervoara.
Slična je situacija i sa ostalim rezervoarima, odnosno Debarskim jezerom, Kozjakom…
Vlada je to nedavno shvatila i zatražila informacije od ESM-a o ovoj situaciji. Početkom novembra ove godine održan je sastanak po ovom pitanju sa kojeg su predstavljeni nalazi i zaključci.
„S obzirom na to da je prema svim pokazateljima i upoređivanim prosecima u proteklih 15 godina, 2020. godina izuzetno loša u pogledu hidrološkog stanja, kao i s obzirom na intenzivniji rad hidroelektrana u određenom periodu poslednjih meseci zbog prirodnih katastrofa u rudnicima u REK Bitolj, voda u jezerima je korišćena u većoj meri i svaki dalji odliv ugroziće ekološki minimum nadmorskih visina, neophodnih za živi svet.
Iz tog razloga je na sastanku zaključeno da je za zaštitu životne sredine i biodiverziteta u skladu sa obavezama iz vodoprivrednih dozvola potrebno privremeno zaustaviti proizvodnju električne energije iz hidropotencijala.
Prema godišnjem planu rada AD ESM-a, na početku grejne sezone, kada je povećana potražnja za električnom energijom, planirano je uključivanje u sistem REK Oslomej, gde je obezbeđena tehnička spremnost termoelektrane. Međutim, u ovom trenutku termoelektrana ne može biti puštena u proizvodnju zbog takođe nepovoljnog hidrološkog stanja sistema Studenčica koji osigurava vodu za rashladni toranj.
REK Bitola radi sa dva bloka, dok se u Bloku 3 izvodi kapitalni remont. Nažalost, u proteklih 10 godina nije izvršen nijedan kapitalni remont, što je dovelo u pitanje pouzdanost i sigurnost blokova.
Iz navedenih razloga, na sastanku je zaključeno da AD ESM za svoje potrebe sistemskih usluga uravnoteženja treba da izvrši nabavku električne energije putem svoje kompanije „ELEM Trade“, do normalizacije prirodnih uslova koji će omogućiti optimalnu proizvodnju objekata koji direktno ili indirektno koriste vodu u proizvodni proces“, kaže se u saopštenju.
Katastrofa koja se događa sa prirodnim i veštačkim jezerima u Makedoniji jasno pokazuje da se klimatske promene ne uzimaju kao ozbiljna pretnja i pored toga što se događaju pred našim očima, ali i da je energetski sistem krhak i da je vreme da hidroenergiju smatramo rezervom.
Тekst: Vlado Nikolovsk
Fotoreporter: Tomislav Georgiev