KOVID-19 je ,,malo dete” u odnosu na pretnju klimatskih promena
KOVID-19 je ,,malo dete” u odnosu na pretnju klimatskih promena
Makedonija, Crna Gora i Hrvatska ne boje se dovoljno gneva prirode
Opasnost je ovde
Pandemija KOVIDOM-19 izbacila je na površinu sve nedostatke u zemljama regiona, ali i šire, pokušavajući kratkoročno mobilizovati sve resurse i institucije kako bi se izborili sa zdravstvenom i ekonomskom krizom izazvanom virusom. Međutim, zbog brzog povećanja broja zaraženih i žrtava, KOVID-19 je postao prioritet broj jedan. Najverovatnije bi se isti značaj pridavao pretnji klimatskih promena i u prošlosti, da su se oni koji su poslednjih godina umrli u poplavama, vremenskim nepogodama, erozijama, i oni od infarkta i moždanih udara zbog ekstremnih temperaturnih razlika smatrali žrtvama ovog fenomena.
Naše istraživanje u Makedoniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori pokazalo je da nijedna od ovih zemalja nema klasifikaciju žrtava od klimatskih promena, I pored toga što je Svetska zdravstvena organizacija već procenila da su one uzrok 150 000 smrtnih slučajeva godišnje u raznim delovima sveta. Ekonomska šteta već se meri u milijardama eura.
Očekivani izazovi i pretnje od klimatskih promena u Makedoniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori
Povećanje prosečne godišnje temperature vazduha
Povećanje broja dana sa klimatskim ekstremima (suša i jake padavine)
Česte poplave
Smanjenje vodnih resursa, prinosa izvora i nivoa vode u rekama
Promene u vegetacijskom periodu poljoprivrednih kultura i smanjenje prinosa
Povećavanje potrebe od vode za navodnjavanje
Smanjenje snežnih pokrivača
Porast požara zbog čestih suša
ПPovećana smrtnost populacije izazvana klimatskim ekstremima
Negativan uticaj na biodiverzitet
Analiza strategija, nacionalnih izveštaja i planova u odnosu na klimatske promene za tri zemlje je poput čitanja istog dokumenta sa različitim parametrima. Svi se suočavaju sa vrlo sličnim pretnjama i izazovima u pogledu klimatskih promena.
Još važnije, je da u njima otkrivaju da klimatske promene već izazivaju ozbiljne negativne posledice u mnogim područjima, a predstavnici relevantnih institucija i akademske zajednice složili su se o njihovom uticaju.
Višnja Grgasović, rukovodilac Odeljenja za klimatsku politiku u hrvatskom Ministarstvu ekonomije i održivog razvoja, veruje da posledice klimatskih promena već svi osećaju.
Strategija o prilagođavanju klimatskim promenama u Hrvatskoj za period do 2040. godine, sa pogledom na 2070 godinu, predviđa da je Hrvatska među tri evropske države sa najvećom štetom prema bruto domaćem proizvodu izazvanom vremenskim i klimatskim katastrofama. Međutim, to ne sprečava hrvatske vlasti da dozvole ,,betoniranje“obale jadranskog mora, što dodatno povećava rizik od poplava.
„Poplave u priobalnim gradovima Republike Hrvatske učestale su u poslednjih 10 godina, a sve je više primorskih gradova izloženo poplavama. Klimatske promene su uzrok, ali ne i jedini razlog povećane učestalosti poplava. Betoniranje koje je u toku u priobalnim oblastima i izgradnja u neposrednoj blizini mora značajno povećavaju sve negativne posledice klimatskih promena“, rekla je Daria Povh Škugor, rukovodilac Centra Ujedinjenih naroda za regionalne aktivnosti u Splitu.
Ona je nedavno učestvovala u pripremi studije kojom se procenjuje moguća šteta od porasta nivoa mora u Hrvatskoj, koja takođe pokriva troškove i koristi zbog pravovremenih adaptacija.
Obala Crne Gore se takođe betonira, mada je i ova zemlja izložena čestim poplavama koje nanose ogromnu štetu. Tamošnje klimatske promene manifestuju se i velikim sušama sa kojima se stanovnici suočavaju nekoliko godina zaredom (2017., 2018. i 2019g.). Suše su značajno uticale na nivo vode glavnih reka i jezera i imale negativne posledice na sektor ribarstva, poljoprivrede i energetike.
Učestale poplave i suše u Crnoj Gori
Suše u Crnoj Gori učestale su od 1990 godine ovamo. U periodu 2003-2011 godine. zabežene su četiri velike suše. Suša iz 2011. godine postala je socijalni i ekonomski izazov koji je pogodio celu zemlju, jer je dovela do hidrološkog deficita u Zetskom i Bjelopavlovskom regionu, koji su najveća poljoprivredna područja u Crnoj Gori.
Crna Gora je doživela tri velike poplave (2007., 2009. i 2010 godine.). Šteta od poplave 2010 godine. iznosila je 44 miliona eura (1,4 posto bruto domaćeg proizvoda).
Očekuje se da će godišnje padavine pasti na 27 posto do kraja 21. veka.
Prema projekcijama, godišnja temperatura u zemlji će se povećati sa 1,5 na 2 stepena Celzijusovih do 2040. godine.
Izvor: Treći nacionalni izveštaj o klimatskim promenama u Crnoj Gori
Slični problemi postoje sa intenzivnim sušnim periodima i poplavama u Makedoniji. Već smo imali nekoliko velikih poplava u zemlji sa mnogo žrtava i još više uništenih domova i obradivih poljoprivrednih površina. Problematično je što se kod nas, ali i u Hrvatskoj i Crnoj Gori, vrlo malo govori o tome da su izuzetno visoke temperature vazduha, posebno među starijima, direktno povezane sa brojem smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih ili respiratornih bolesti.
„Svedoci smo bolnih ekstremnih događaja, na primer kada su poplave odnele ljudske živote. Moramo da budemo svesni da su ove bujične pojave prisutne i da će i dalje biti prisutne u Makedoniji i biće sve jače. Suša će biti jača. Ne možemo je izbeći, ali moramo učiniti sve da se zaštitimo, u smislu čistog bazena, zaustavljanja seče itd. Sistem mora da nam pomogne da lakše prevaziđemo negativne ekstreme. To se odnosi i na poljoprivredu. Biće promena i mi mora da ih predvidimo i da radimo na njih. Što je veća temperatura, ekstremi će biti češći i jači“, rekao je Čukalijev.
Ivica Mileski, profesor na Geografskom institutu Prirodno-matematičkog fakulteta, naglašava da se klimatske promene događaju od stvaranja Zemlje, ali sada imamo antropogene promene i one su mnogo brže.
„U poslednjih 200 godina dogodile su se antropogene promene izazvane ljudskim faktorima koje bi prirodno trebalo da se odvijaju mnogo duže. Bilo bi potrebno više desetina hiljada godina da bi se postigao taj efekat. Drugi razlog zašto se to ne prepoznaje je taj što imamo neke ekstreme, na primer, zimi bismo mogli da imamo izuzetno niske temperature ili sneg, a onda ljudi misle da se klima ne zagrejava. Međutim, kada uzmemo u obzir prosečne temperature, prosečne padavine, i kada ih uporedimo, postaje vrlo jasno da postoje značajne, čak i drastične klimatske promene“, izjavljuje Mileski.
Više o ovoj temi
Apokaliptične scene klimatskih promena u Makedoniji
Puno papira, malo akcije na klimatskim promjenama u Crnoj Gori
Novac-Enigma
Nije poznato koliko se tačno novca troši na borbu protiv klimatskih promena u bilo kojoj od ove tri zemlje, što je pokazatelj ad hoc pristupa i nedostatka koordinacije između institucija. Odgovor Crne Gore je da se u tu svrhu sprovedu projekti vredni desetine miliona evra, a u Makedoniji – da je teško dati konkretan odgovor na to pitanje.
U zemlji ne postoji centralizovani sistem za automatsko prikupljanje podataka koji bi se odnosio na stranu podršku koja se dobija u borbi protiv klimatskih promena. U dokumentu iz projekta „Treći dvogodišnji izveštaj o klimatskim promenama“ stoji da su u posljednje dve godine realizovani projekti vredni preko 25 miliona američkih dolara.
Višnja Grgašović, rukovodilac Sektora za klimatsku politiku u hrvatskom Ministarstvu za ekonomiju i održiv razvoj, takođe kaže da je teško točno odgovoriti na pitanje koliko se novca iz budžeta izdvaja za klimatske promene. Što se tiče strane pomoći, ona kaže da su EU fondovi važni.
Mnoga ministarstva u Makedoniji treba da sprovode projekte koji su, na ovaj ili onaj način, povezani sa borbom protiv klimatskih promena.
Deo novca za ovu godinu preusmeren je za rešavanje krize izazvane Kovidom-19, a drugi uopšte nisu planirali novac u tu svrhu.
Ministarstvo ekonomije je ove godine prvobitno dobilo 54 miliona denara za Program promocije obnovljivih izvora i podsticanja energetske efikasnosti u domaćinstvima. Projekti klimatskih promena uključuju finansiranje solarnih panela, PVC ili aluminijumskih prozora, subvencije za peći na pelete i inverter klima uređaje, ali većina njih nije ugledala svetlo dana.
„Jedina mera koju sprovodi Ministarstvo ekonomije je naknada dela troškova za peći na pelete kupljene i instalirane u domaćinstvima, za šta je 454 podnosioca zahteva dobilo subvencije u ukupnom iznosu od 10.740.000 denara.“ S obzirom na situaciju sa KOVIDOM-19, ostale mere predviđene Programom nisu sprovedene, zbog činjenice da su sredstva prenamenjena za rešavanje posledica krize „, rekli su u Ministarstvu Ekonomije, gde očekuju iskorak sa projektom proizvodnje električne energije iz fotonaponskih sistema za koje su već potpisani ugovori sa nekoliko kompanija.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠV) kaže da preduzimaju mere zaštite.
„MPŠV obraća veliku pažnju na polju u kojem deluje i preduzima ozbiljne mere za zaštitu poljoprivrednog zemljišta od posledica klimatskih promena. Stoga ne možemo izdvajati sredstva, kao zasebnu stavku u budžetu, za projekte zaštite klimatskih promena, jer oni kao takvi nisu definisani, ali mi imamo „niz različitih mera koje se kreiraju kako bi se ublažili efekti od klimatskih promena. To su mere i tekuće aktivnosti koje se protežu kroz duži vremenski period (2-5 godina)“, navodi se u saopštenju ministarstva.
Kažu i da je ove godine prvi put dodeljeno 60 miliona denara za avionsko zasejavanje oblaka sa reagensom „srebrni jodid“ za zaštitu od grada i njegovo pretvaranje u kišu. Novac se dodeljuje putem IPARD 2 programa za investicije u osnovna sredstva poljoprivrednih gazdinstava, a Ministarstvo kao projekte o zaštiti klime navodi nove brane na reci Orizarskoj, brani Konsko, HMS Raven-Rečica, brani Slupčanska Reka, izgradnju nekoliko postrojenja za prečišćavanje i navodnjavanje južne doline reke Vardar (projekat od 17 miliona evra).
„Kao poseban projekt navodimo FAO projekat, u saradnji sa MPŠ -om i Nacionalnom hidrometeorološkom službom za „Povećanu otpornost – održivost poljoprivrednog sektora kroz promociju pametnih klimatskih poljoprivrednih praksi“, koji je započeo u novembru 2019. godine i trajaće dve godine, do novembra 2021 godine. Vrednost projekta iznosi 280.000 USD „, ističe Ministarstvo.
Ove godine Ministarstvo zdravlja nema novca za ovu svrhu.
„Nisu izdvojena sredstva za projekte protiv klimatskih promena u budžetu predviđenom za Ministarstvo zdravlja za 2020. godinu. Tokom rekonstrukcije i izgradnje novih objekata, Ministarstvo zdravlja uvek nastoji da funkcionisanje objekata nije povezano sa korišćenjem izvora energije koji zagađuju životnu sredinu “, kaže Ministarstvo u izjavi za DOMA. Kao primer pominju zamenu kotla za grejanje u ginekološkoj bolnici na Čairu – on je pre stvarao veliko zagađenje, a sada se bolnica greje prirodnim gasom.
Iz Ministarstva za transport i komunikacije kažu da nemaju projekte vezane za klimatske promene, ali objašnjavaju da za sve projekte koji su u toku mora da postoji pripremljen projekt za zaštitu životne sredine.
,,U fazi projektiranja mora da se pripremi Projekt o uticanju na životnu sredinu,tokom sprovođenja bilo kojeg infrastrukturnog projekta (u fazi izrade). Ovaj projekt pruža precizne informacije o tome kako bi budući projekat uticao na životnu sredinu i klimatske promene “, kažu iz Ministarstva transporta.
Na pitanje koje su institucije u Hrvatskoj zadužene za klimatske promene, Grgašović je rekao da Ministarstvo ekonomije i održivog razvoja ima svojevrsnu koordinativnu ulogu kada je reč o klimatskim promenama, u smislu mera za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje klimatskim promenama.
„Naša je uloga ovde zapravo da podstičemo i nadahnemo u potpunosti javne vlasti, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, da sprovode mere, kao i istraživačke institucije, građansko društvo i akademsku zajednicu – da svi gledaju u tom smeru,“ dodaje ona.
Međutim, što se tiče finansiranja klimatskih promena, Hrvatska se izdvaja od Makedonije i Crne Gore zbog postojanja Fonda za zaštitu okoline i energetsku efikasnost gde se novac prikuplja i sliva od zagađivača. Njegovu ulogu u vezi sa klimatskim promenama detaljno objašnjava Nirvana Franković Mihelj, rukovodilac Fonda.
Više o ovoj temi
Percepcije klimatskih promena se menjaju
Nauka je na zadnjem mestu
U tri zemlje naučnici ističu da je potrebno mnogo više sredstava za istraživanje koja se mogu koristiti za donošenje zaključaka. U mnogim su slučajevima prisiljeni da pišu scenarija za budućnost na osnovu opštih pretpostavki, i pored toga što region već doživljava ekstreme koji bi nas mogli koštati mnogo brže nego što bismo želeli to da mislimo.
„Ako me pitate da li Vlada izdvaja dovoljno sredstava za naučna istraživanja u području klimatskih promena, odgovor nije težak. Znamo koliko novca Republika Hrvatska izdvaja za nauku. Međutim, verujem da su nauka o klimatskim promenama i njene posledice uveliko napredovale na globalnom nivou „i da je vreme da stečeno znanje primenimo lokalno. Uloga nauke u donošenju odluka trebalo bi da bude mnogo veća. Ovde zaista vidim naučnike koji prednjače u borbi protiv klimatskih promena, ali u nešto drugačijoj ulozi nego što smo navikli“, kaže Škugor.
Ona dodaje da bi popularizacija nauke, širenje i razumevanje onoga što se događa po tom pitanju i kuda to vodi, da bi trebalo da bude zadatak broj jedan svakog odgovornog naučnika, kako u Republici Hrvatskoj, tako i šire.
,,Uloga nauke u nacionalnim, regionalnim i lokalnim strategijama, planovima i svakodnevnim odlukama mora jasno da se vidi i prepozna. Sada je vreme da se nauka uključi u upravljanje javnim sektorom. Postoje okruženja za koja su naučnici pripremili vredne planove, studije i analize koji stoje zaključani u ladicama. Takvi donosioci odluka mora da budu odgovorni za to. Birači su ti koji mogu i treba da ih smatraju odgovornima. Dakle, odgovor na klimatsku krizu leži na svima nama. Svi bismo trebali da se zapitamo – razumemo li šta se događa i šta radimo po tom pitanju ”, kaže škugor.
Makedonski naučnici kažu da koriste podatke iz inostranstva jer im domaći podaci nisu dostupni.
Profesor Mileski kaže da vlada stavlja nauku na prvo mesto u smislu prioriteta.
„Sa druge strane, vidimo da se javljaju veliki problemi, veliki globalni izazovi, a razvijene zemlje, čak i sa KOVIDOM, shvatile da treba da ulažu izvanredno velika sredstva u naučna istraživanja kako bi što više smanjile negativne učinke klimatskih promena i sve posledice koje donose na živi svet „Takva istraživanja zahtevaju niz mernih instrumenata i zahtevaju specifična istraživanja u različitim vremenskim periodima. Potrebni su nam podaci iz gotovo svih meteoroloških stanica u našoj zemlji kako bismo mogli da upoređujemo i da pratimo situaciju“, rekao je gospodin Mileski.
KOVID-19 je pokazao koliko su ranjive zemlje kada je potrebno brzo reagovanje. Ako se za borbu protiv klimatskih promena koje se svakodnevno događaju pred našim očima ne dodeli dovoljno resursa, njihov će intenzitet i dalje rasti. Nauka nas je već upozorila i pažnja kojom ćemo slušati naučnike naša je odgovornost.
Više o ovoj temi
Nedostaje nam puno merenja u pogledu klimatskih promena
Ovaj sadržaj pripremio je Institut za komunikacijske studije.
Urednik: Vlado Nikoloski
Novinari: Martin Puševski (MK), Katerina Topalova (MK), Aleksandra Mudreša (CG), Vlatka Koren (HR)
Snimatelji: Marko Petrović (HR), Ivan Popović (MK), Slađan Fatić (CG)Монтажери: Борче Крстевски (МК), Костадин Атанасов (МК), Срѓан Стојановиќ (ЦГ)
Urednici: Borče Krstevski (MK), Kostadin Atanasov (MK), Srđan Stojanović (CG)
Foto: Tomislav Georgiev
Veb razvoj i adaptacija: Darko Malinovski
Lektura: Tatjana B. Eftimoska
