Tajni život životinja
Bogata biološka raznolikost glavna je karakteristika naše zemlje. Različit broj reljefa i pejzaža stvorio je priliku za razvoj brojnih ekosistema i staništa koja su dom mnogim vrstama životinja. Nažalost, moderni način života pruža nam malo mogućnosti da pratimo i posmatramo fascinantan život životinja. Mnogi delovi njihovog života ostaju nam tajna, ali evo nekih stvari o kojima znamo.
Crnogrli gnjurac redovni je stanovnik makedonskih jezera. Jedan par godišnje napravi 1-2 gnezda od 3-4 pilića. Nakon što se mladi izlegu iz jaja, oni odmah napuštaju gnezdo tako što se penju na leđa svojim roditeljima i sede tamo dok ne budu mogli samostalno da plivaju. I pored toga što je plivanje obično lakše od letenja, roditelji su uvek tu da ih ohrabre dok savladaju novu tehniku.
Crnogrli gnjurci izuzetno su brižni roditelji. Nakon izleganja mladih iz jaja, roditelji se ni na trenutak ne odvajaju od njih. Jednom kada mladi nauče sami da plivaju, sledeća lekcija je šta sme da se jede, a šta ne sme. Ove ptice imaju širok spektar prehrane koja uključuje: škampe, insekte, mekušce, punoglavce, žabe i male ribe. Love roneći u vodu ponekad i do 30 sekundi. Mlade ptice imaju brz metabolizam i veliki apetit, što roditeljski zadatak nimalo ne olakšava.
Mala bela čaplja vrsta je vodene ptice koja je široko rasprostranjena i čest je posetilac gotovo svih nizijskih vodnih staništa u Makedoniji. Njihove vitke i visoke noge omogućuju im lako kretanje u plitkim obalnim vodama u potrazi za hranom, a dugački kljunovi izvrsno su sredstvo za hvatanje bilo kojeg plena koji im se nađe na putu; Ribe, žabe, crvi, zmije, insekti, pa čak i mali sisari redovni su deo njihove ishrane.
Na prvi pogled na ovoj slici se ne događa ništa posebno. Dve vodene kornjače koje se sunčaju na srušenom drvetu. Međutim, ovo je još jedan problem izazvan ljudskim uticajem. Močvarna kornjača (desno) vrsta je vodene kornjače sa ograničenom rasprostranjenošću u Makedoniji, koja je takođe proglašena „ranjivom“ prema Nacionalnoj crvenoj listi gmizavaca i vodozemaca. Crvenouha kornjača (levo) je, sa druge strane, invazivna vrsta koja se prirodno nalazi duž reke Misisipi i Meksičkog zaliva, a ujedno je i najpopularnija akvarijumska kornjača dostupna u gotovo svim prodavnicama kućnih ljubimaca. Nepromišljeno puštanje ovih kornjača u divljinu dovelo je do formiranja divlje populacije koja polako, ali sigurno počinje da se širi. Slična ekologija i životne potrebe ove dve vrste doprinose dodatnom stresu i pritisku na populaciju ionako retke i ranjive močvarne kornjače. Videćemo kako će se crvenouha kornjača širiti i u kojoj će meri uticati na divlji svet u našoj zemlji u buduće.
Liske su jedna od najčešćih vodnih ptica u Makedoniji. Mogu se naći u tri prirodna jezera u kotlinama, kao i u mnogim rezervoarima, ribnjacima i močvarama. U zimskim mesecima formiraju ogromna jata, ponekad broje stotine ptica. Međutim, tokom sezone gnežđenja ove ptice su izuzetno teritorijalne i agresivne prema drugim pticama koje će zakoračiti na njihovu teritoriju, posebno prema jedinkama iste vrste. Oba roditelja su podjednako uključena u zaštitu teritorije.
Postoje mnoge vrste ptica koje su isključivo monogamne, međutim, verovatno najkarakterističnija vrsta koja simbolizuje romantičnu ljubav je labud grbac. Čista bela boja i nežni graciozni izgled ovih ptica poslužili su kao inspiracija mnogim piscima, slikarima i kompozitorima za stvaranje umetničkih dela koja su do dan danas poznata širom sveta. Ove ptice su u stvarnosti pravi romantičari. Kada izgube partnera, ptice prolaze kroz period žalosti provodeći dugo vremena tamo gde je njihov partner ranije živeo, a tek nakon toga odlete i pridruže se drugom jatu labudova.
Mali vodeni bik izuzetno je dobar lovac. On ima jako dobra specijalizovana stopala koja mu omogućavaju da se lako prikači na grane i trske koje vise nad vodom odakle vreba i lovi plen. Ova ptica naseljava trsku u blizini velikih vodenih površina odakle lovi, ali i gradi svoje gnezdo. Omiljena hrana malog vodenog bika je riba, ali neće propustiti priliku da ulovi i vodozemce, crve, zmije ili insekte. Često svojim oštrim kljunom probija ribu pre nego što je pojede, ali ponekad proguta I živu ribu. U našoj zemlji mali vodeni bik je ptica selica i zimske mesece provodi u Africi.
Plava senica čest je stanovnik šuma u Makedoniji, ali nije retkost da je možete pronaći i u gradovima, posebno u parkovima i drugim zelenim površinama. Kada je reč o odabiru mesta za gnežđenje, plave senice su pravi šampioni. Gnezde se u raznim vrstama rupa koje će im odgovarati: na drveću, stubovima, zidovima, pločicama, pa čak i u poštanskim sandučićima. Leglo im je veliko i broji oko 7-8 mladih, ali u istoj rupi mogu da se ugnezde više od jedne ženke. Mnogo usta koja treba nahraniti takođe podrazumeva i puno posla za roditelje. Svaki od roditelja tokom odgajanja mladunaca može da nosi hranu u gnezdo na svakih 30 sekundi i to svaki dan, po ceo dan. Nakon što mladi izađu iz gnezda, neko vreme provode prateći roditelje koji ih još uvek hrane i uče kako da se ponašaju u divljini.
Čim se izlegnu iz jaja, mladi crnovrati gnjurci se odmah popnu na leđa svojih roditelja i trajno napuštaju gnezdo. Ova pojava štiti mlade od raznih grabljivaca i vremenskih nepogoda, ali olakšava i rad roditelja time da ne moraju da stalno plivaju do gnezda kako bi nahranila mlade piliće. Na taj će način mlade ptice ostati vezane za roditelje dok ne promene perje, ojačaju i budu sposobne samostalno da plivaju i love.
Golub grivnaš vrlo je prepoznatljiva i karakteristična ptica za ovo područje. Naseljava gotovo sve šume i veće parkove u zemlji. Od običnog goluba razlikuje se po ljubičastoj boji perja, beloj „ogrlici“ i belim linijama krila koja se mogu primetiti u letu. Golub grivnaš je monogamna ptica i gnezdi se sa istim partnerom sve dok jedna ptica iz para ne ugine. Tek nakon određenog vremenskog perioda preživela ptica polako će početi da traži novog partnera. Međutim, I pored toga što su monogamni, mužjak svake sezone mora da pridobije svoju partnerku, a na proleće se može primetiti njegov „ples“. Za vreme udvaranja lete gotovo okomito na veću visinu, a zatim skupe krila, rašire repove i lepršaju ravno na dole spektakularnom brzinom. Ukoliko partnerka proceni da su u dobrom fizičkom stanju za odgajanje mladih, sezona gneždenja može da započne.
Medonosna pčela je verovatno najprepoznatljiviji i najpopularniji insekt. Ali znamo li ove male komšije dovoljno dobro? Od malih nogu uče nas da su pčele najkorisniji oprašivači na planeti i da bez njihovog prisustva ne bi bilo života. Ovaj narativ, koliko god bio dobronameran i koristan, ipak je pogrešan. Evropska medonosna pčela zapravo uopšte nije evropska. Ona potiče iz Azije, a ime je dobila jer su je evropski kolonijalisti doneli u Severnu Ameriku. Čak su i „divlje“ populacije medonosne pčele zapravo divlje domaće pčele koje su počele da se rasprostranjuju u prirodi, dok su se nadmetale sa autohtonim (domorodnim) oprašivačima. Međutim, viševekovno uzgajanje domaćih pčela na ovim područjima pomoglo je prilagoditi lokalni biodiverzitet njihovom prisustvu. Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da su pčele i jedna vrsta bumbara takmiče jer se njihova područja gde se hrane preklapaju. Da bi maksimizovali svoju efikasnost hranjenja, bumbari su se prilagodili preletanju sa cveta na cvet rano ujutro, dok medonosne pčele koriste te iste cvetove popodne.
Ako postoji nagrada za najšareniju pticu u Makedoniji, pčelarica bi trebalo da je svakako dobije. To su ptice selice koje su tokom leta prisutne u čitavoj zemlji, sa izuzetkom visokoplaninskih područja. Pčelarice žive u kolonijama i gnezda grade u rupama na vertikalnim klizištima, erodiranom tlu ili obalama. Redovno se susreću kako lete u jatima tokom lova, ali i kako odmaraju u grupama na svojim omiljenim „odmaralištima“. Kao što i samo ime govori, ove ptice se hrane pčelama, ali i raznim drugim vrstama letećih insekata poput vilinskih konjića, osa, stršljena i bumbara. Pčelarice su društvene ptice i često se mogu videti kako poklanjaju ulovljene insekte jedni drugima, jačajući tako svoje prijateljske veze.
Tokom sezone gneždenja, divlja patka u svoje gnezdo obično snese 8 do 13 jaja. Međutim, ne uspevaju sva jaja i ne dostigne svako mladunče polnu zrelost. Međutim, ženke divlje patke pravi su superheroji. Nakon što majka položi jaja, mužjak je ostavlja i pridružuje se jatu mužjaka, prepuštajući sve roditeljske odgovornosti njoj. U sledeća 2 meseca mladi će neprestano pratiti majku i učiti o staništu, kao i o tome šta treba da jedu ali i od čega da se pripaze.
Jedna od najčešćih ptica koja se nalazi u urbanim i ruralnim područjima je čvorak. Gnezde se gotovo svuda; rupama na drveću, pukotinama u zidovima, polomljenim uličnim svetlima, stubovima, krovovima. Jednostavno su svuda. U proleće se cvrkut mladih ptičica koje „plaču“ za hranom čuje svuda u gradovima, posebno u parkovima. Ove ptice, koje su nešto veće od vrabaca, igraju važnu ulogu u ekosistemu regulacijom mnogih različitih vrsta insekata prevelikim razmnožavanjem. Međutim, činjenica da jedu semenke i voće čini da ih mnogi ljudi doživljavaju kao štetočine. Tokom hladnih meseci mogu se videti kako formiraju ogromna jata na hiljade ptica i ovi su događaji spektakl prirode.
Autor: Nenad Petrovski, Makedonsko ekološko društvo
Foto: Velian Jagev
