Male hidroelektrane su nova pandemija koja se širi Zapadnim Balkanom i predstavlja opasnost za mnogo važne i retke ekosisteme i životinjske vrste. Argumentacija protiv izgradnje ovih energetskih sistema se sve više povećava, a DOMA je razgovarao sa prof. Jelkom Crnobrnjom Isailović o tome kako male hidroelektrane utiču na gmizavce i vodozemce.
Građane Makedonije, Srbije i Bosne i Hercegovine, pored zajedničke prošlosti u bivšoj Jugoslaviji, veže i druga priča. Oni su postali žrtve snažnog energetskog lobija koji početkom 21. veka prokrijumčario tezu da je izgradnja malih hidroelektrana idealan način za povećanje proizvodnje takozvane čiste ili zelene energije koja neće zagađivati prirodnu okolinu. Postavljeni su visoki ciljevi za povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije, što je korišćeno kao opravdanje za subvencionisanje rada malih hidroelektrana.
U Makedoniji se događa katastrofa koja je delimično uzrokovana nepravilnim upravljanjem energetskim sistemom i rezervoarima za proizvodnju električne energije, gde se ne uzimaju u obzir efekti klimatskih promena na hidrološku situaciju u zemlji.
Moramo nositi maske da zaštitimo sebe i ljude oko sebe. Međutim kako maske utiču na okolinu i šta se sa njima događa kada ih maknemo sa lica?
Početkom 2020. godine Beograd je proglašen najzagađenijim gradom na svetu, prema internet stranici ,,Airvisual”, a sada je pod pretnjom da izgubi ,,pluća grada“ – šume Košutnjak. Znajući da je njihova akcija jedino što investitorima može stati na put, udruženi građani i organizacije trenutno su na vrhuncu borbe za zdravu životnu sredinu.
Neizvesnost i informativni mrak muče stanovništvo koje živi na Šar-planini, gde je u toku postupak proglašenja Šar Planine za nacionalnim parkom.
Žene širom sveta igraju važnu ulogu u upravljanju prirodnim resursima porodice i zajednice i prve su koje osećaju degradaciju životne sredine.
Bogata biološka raznolikost glavna je karakteristika naše zemlje. Različit broj reljefa i pejzaža stvorio je priliku za razvoj brojnih ekosistema i staništa koja su dom mnogim vrstama životinja.
Diplomirao sam veterinu i veterinar sam. Osam godina sam izvršni direktor centra za spašavanje divljih životinja „Zeleni Balkan“. Postao sam volonter pre 11 godina i ovde radim već 10 godina. Već 21 godinu bezuslovno svaki dan sam u Centru za spašavanje.
Zgrade na nekoliko metara od morske obale najvećeg parka prirode Strandža uzrok su nezadovoljstva zaštitnika prirode i ljubitelja čarobnog Sinemoreca. Akumulirani propusti, prekršaji i možda ne baš tačni podaci doveli su do paradoksa izdavanja službenih građevinskih dokumenata za izgradnju na urbanizovanoj teritoriji prirodnog parka. Istovremeno, prema Zakonu o zaštićenim područjima, urbanizovana zemljišta ne mogu biti deo parka.