Klimatske promene u regionu Zapadnog Balkana sve više ugrožavaju živote ljudi i ravnotežu ekosistema. Poplave, suše, šumski požari i erozija tla postali su učestaliji i razorniji, dok se tradicionalna infrastrukturna rešenja – poput betonskih brana i nasipa – često pokazuju kao skupa, rigidna i ograničena u pružanju dodatnih koristi prirodi. Zbog toga se sve više pažnje posvećuje rešenjima zasnovanim na ekosistemima, koja istovremeno štite zajednice i očuvaju životnu sredinu.
Ova održiva rešenja, koja obuhvataju obnovu šuma, zaštitu vodenih i obalnih ekosistema, korišćenje poplavnih ravnica i razvoj zelene urbane infrastrukture, u regionu se primenjuju uz podršku zakonodavstva i politika koje omogućavaju njihovu integraciju u lokalne i nacionalne strategije upravljanja rizicima i prirodnim resursima.
Albanija – Šumski pojasevi oko lagune Kune-Vain
Albanija je među prvim državama u regionu koja je pokrenula veće projekte zaštite obalnih područja kroz prirodna rešenja, a primer je obnova lagune Kune-Vain, gde su duž priobalja zasađeni široki šumski pojasevi koji štite lokalne zajednice od erozije i poplava izazvanih porastom nivoa mora; projekat je podržan od strane GEF-a i u skladu je sa Zakonom o šumama, dok je Albanija prilagodila deo svog zakonodavstva standardima Evropske unije, posebno Okvirnoj direktivi o vodi i Direktivi o staništima, čime se obavezala na zaštitu obalnih ekosistema i močvarnih područja.
Bosna i Hercegovina – Nacionalni park Una i restauracija močvara
Bosna i Hercegovina sve više prepoznaje potrebu za primenom prirodnih rešenja za smanjenje rizika od poplava i očuvanje biodiverziteta. Posebno se ukazuje na reke poput Une, ali i druge vodene tokove u zemlji, gde postoji prostor za implementaciju ovakvih mera. Pošumljavanje obala, restauracija močvarnih područja i vraćanje reka njihovim prirodnim tokovima mogu istovremeno unaprediti zaštitu ljudi i imovine, podržati održivi razvoj i jačati ekonomsku otpornost zemlje.
Projekti se sprovode u skladu sa Strategijom za zaštitu od poplava 2017–2030 i evropskim standardima koje BiH preuzima kroz Sporazum o energetskoj zajednici i proces pridruživanja EU, što omogućava pristup međunarodnoj podršci i finansiranju.
Crna Gora – Obnova šuma i zaštita od erozije
U Crnoj Gori primena prirodnih rešenja tek uzima maha, ali već postoje primeri koji pokazuju njihovu vrednost. Na Skadarskom jezeru obnavljaju se vlažne livade i suzbijaju invazivne vrste kroz povratak tradicionalne ispaše, dok se u Ulcinju i delti Bojane realizuju projekti restauracije močvara i laguna, uključujući hibridne mere za zaštitu od poplava.
Na severu zemlje projekat „Gora“ predviđa biotehničke intervencije za smanjenje erozije i klizišta, uz podršku međunarodnih fondova. Na primorju, gradovi razvijaju zelenu infrastrukturu koja pomaže u ublažavanju toplotnih talasa i smanjenju rizika od urbanih poplava, kao i poboljšanju kvaliteta života građana.
Pravni okvir dodatno jača ove inicijative jer jasno prepoznaje značaj ekosistema u smanjenju rizika od prirodnih katastrofa. Kao kandidat za članstvo u EU, Crna Gora je takođe preuzela obavezu implementacije Zelene agende za Zapadni Balkan, čime se jačaju kapaciteti zemlje za klimatsku adaptaciju i održivi razvoj.
Severna Makedonija – Obnova šumskih pejzaža i upravljanje požarima
Obnova šumskih ekosistema u oblastima Bukovik i Pashtrik-Morina primer je poboljšanja ekološke otpornosti Severne Makedonije i zaštite staništa balkanškog risa. Kroz projekte restauracije šumskih pejzaža u saradnji sa Albanijom, jačaju se kapaciteti za održivo upravljanje šumama i smanjenje gubitka šumskih površina.
U saradnji sa FAO-om razvijen je projekat integrisanog upravljanja šumskim požarima, koji doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i jačanju otpornosti na klimatske promene. Severna Makedonija kroz Zakon o životnoj sredini i pripremu Nacionalnog adaptacionog plana prepoznaje prirodna rešenja kao razvojni prioritet.
Srbija – Prirodna rešenja za šumske i urbane ekosisteme
Primena prirodnih rešenja u Srbiji podržana je Zakonom o zaštiti životne sredine i implementacijom EU Direktiva o vodi i staništima, što omogućava planiranje i finansiranje adaptacije na klimatske promene. Projekat RESTORIVER, sproveden u Senti i Sentičkom okrugu, fokusira se na obnovu vlažnih staništa i obalu reka, smanjenje rizika od poplava i poboljšanje kvaliteta vode, povezujući lokalne intervencije sa višim nivoima upravljanja i klimatskih politika.
Projekat NBS 4 Cities u Bačkoj Topoli implementira zelenu infrastrukturu kroz proširenje javnih zelenih površina, poboljšanje klime i ekosistemskih usluga, kao i podizanje svesti građana o klimatskim promenama.
Sve zemlje Zapadnog Balkana suočavaju se sa sličnim izazovima: poplavama, požarima, degradacijom zemljišta i toplotnim stresom. Prirodna rešenja nude odgovor koji je jeftiniji, održiviji i višestruko koristan. Osim zaštite od katastrofa, ona doprinose očuvanju biodiverziteta, stvaranju novih ekonomskih prilika i unapređenju kvaliteta života građana.
Pravno gledano, region se nalazi u procesu usaglašavanja sa EU ekološkim zakonodavstvom. Direktive EU o vodi, staništima i klimatskoj adaptaciji postavljaju standarde koje ove države preuzimaju kroz nacionalne strategije i zakone. Implementacija tih normi podstiče države da prirodna rešenja postave u centar svojih razvojnih politika.
Autor: Jelena Jeremić
Jelena Jeremić je diplomirani pravnik, trenutno na master studijama iz ekološkog prava, u okviru kojih izučava nacionalna i međunarodna ekološka zakonodavstva i politike. Ekološki je aktivista, a kao učesnik konferencije Kosovo Sustainable Development Week u 2020. godini govorila je o najvećim ekološkim izazovima zemalja Zapadnog Balkana. Jelena je i dobitnik nagrade Ministarstva za evropske integracije Republike Srbije za svoj pisani rad o ekološkim globalnim ciljevima.