Najveći zagađivači vazduha u celoj Evropi potiču sa Balkana. Ti zagađivači su termoelektrane Kostolac A i B i Nikola Tesla A iz Srbije, Ugljevik, Kakanj i Tuzla iz Bosne i Hercegovine, i Bitola iz Makedonije. Zagađenje je toliko da je u 2016. godini 16 termoelektrana Zapadnog Balkana emitovalo više zagađenja sumpor–dioksidom nego sve ostale evropske termoelektrane na ugalj zajedno.
Dan ekološkog duga (Earth Overshoot Day) ove godine bio je 22. avgusta. To je dan kada je svetska populacija iskoristila sve ekološke resurse i usluge koje planeta Zemlja može da obnovi u ovoj godini. Imajući u vidu ovaj dan, svetska populacija trenutno koristi 1,6 planeta. Međutim, s obzirom da imamo samo jednu, svet je u evidentnom ekološkom deficitu.
Elementarnim nepogodama i izmenjenim vremenskim uslovima, povećanjem temperature vazduha i smanjenjem količine prirodnih resursa, klimatske promene imaju direktne i indirektne posledice na živote svih ljudi sveta.
Države Zapadnog Balkana tek su u procesu ekološkog osvešćivanja. Iako su pojedine prešle u sledeću fazu – fazu rešavanja ekoloških problema, u njoj se ne snalaze najbolje, najpre usled neodgovarajućih politika zaštite životne sredine, finansijskih poteškoća, kao i nepoštovanja propisa.
Zelenim marketingom ovu pravnu obavezu kompanije mogu okrenuti u svoju korist – eko oznakom na ambalaži, mogu se izdvojiti od konkurencije, ističući se kao preduzeće koje konstantno napreduje u skladu sa ekološkom politikom. S obzirom da eko oznake stiču samo preduzeća koja ispunjavaju posebno određene i stroge kriterijume, one su siguran znak brige o životnoj sredini, i sigurno najbolji znak zelenog marketinga.
Ova je pandemija jasno pokazala nedovoljno ulaganje u nauku i naučna istraživanja, prvenstveno na globalnom, ali i na nacionalnom nivou.
Ne mislim da bi samo Makedonija trebala da nauči nešto iz nenaučene lekcije u vezi svega što nam se događa sa globalnim izazovom od izbijanja pandemije KOVIDOM-19.
Pandemija koja i dalje je u toku i traje mesecima, uprkos negativnim posledicama, naterala nas je na razmišljanje o vrednostima prirode i našem pristupu njoj.
Na sve organizme prirodno utiču brojni faktori stresa, kao što su klimatske promene, zračenje, odnosi grabljivaca i plena, paraziti, bolesti i konkurencija unutar i između vrsta.