За Дома
Дома е едукативна еколошка онлајн платформа на Институтот за комуникациски студии.
За ИКС
IKS
Мисијата на ИКС е да помогнеме во зајакнувањето на македонската демократија во работата со медиумите, граѓанското општество и јавните институции, едуцирајќи критична јавност која ќе бара поголема транспарентност и отчетност преку вклучување на граѓаните во креирањето јавни политики.
+389 2 3090 004
Поврзани страници
Samo Prasaj logo

ResPublica logo

Uništavanje zelenila, zajednička muka za Beograd, Skoplje i ceo Balkan

Početkom 2020. godine Beograd je proglašen najzagađenijim gradom na svetu, prema internet stranici ,,Airvisual, a sada je pod pretnjom da izgubi ,,pluća grada” – šume Košutnjak. Znajući da je njihova akcija jedino što investitorima može stati na put, udruženi građani i organizacije trenutno su na vrhuncu borbe za zdravu životnu sredinu. 

Unistuvanjeto na zeleniloto zaednicka maka za Belgrad Skopje i cel Balkan 1

Da li je prestonica Srbije na putu da postane sivi grad? 

Objavljen je detaljni plan o regulaciji kompleksa ,,Avala Film, koji se odnosi na izgradnju oko 420.000 m2 stambenih zgrada i 150.000 m2 poslovnog prostora na području gradske šume Košutnjak u Beogradu. Predviđeno je da se intenzivnom izgradnjom postojećih 34,7 hektara šumske površine smanji na čak deset puta manju površinu – na 3,4 hektara. Tačnije, u planu je izgradnja zgrada koje će pokrivati ​​površinu koja je osam i po puta veća od one koja je već izgrađena na toj lokaciji.

Sprovođenje Plana naneće nepopravljivu štetu životnoj sredini u gradu u kojem je vazduh često veoma zagađen. Takav vazduh može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme čak i kod zdravih ljudi. Radi toga se preporučuje izbegavanje svih fizičkih aktivnosti u spoljnom okruženju i ograničavanje boravka na otvorenom, sve dok se kvalitet vazduha ne poboljša. 

Unistuvanjeto na zeleniloto zaednicka maka za Belgrad Skopje i cel Balkan 531.01.2020 – Sa koeficijentom zagađenja 399, Beograd je bio najzagađeniji grad na svetu, pre Delhija (Indija) sa koeficijentom 195. 

Analizom planske dokumentacije zaključuje se da razvoj filmske industrije nije glavni cilj izgradnje kompleksa, kao što je navedeno u uvodu, već je to izgradnja poslovnog i stambenog prostora. Takođe izgradnjom objekata površina pod drvećem smanjiće se za 17 hektara, i pored toga što zelene površine u Beogradu trenutno čine samo 18,5% ukupne teritorije grada. 

Analizirajući trenutnu situaciju u Beogradu, čini se da nadležni organi, zajedno sa investitorima, ne razumeju da celu zelenu površinu grada ne treba gledati samo kao na gradilište. I pored toga što je drveće “filter” gradskog vazduha, oni takođe igraju važnu ulogu u sprečavanju stvaranja “toplotnih ostrva”. Reč je o urbanim područjima koja se zagrevaju i dosežu znatno veću temperaturu od okoline, a sve je to zbog gustog saobraćaja i nedostatka zelenila. Nakon zagrevanja, betonske ploče ispuštaju toplinu nazad, dok drveće upija deo toplote. Popločavanje zelenila je beogradski trend, a trenutna žrtva je gradska šuma Košutnjak. 

Unistuvanjeto na zeleniloto zaednicka maka za Belgrad Skopje i cel Balkan 5Popločan trg “Republika” u Beogradu. 

Ekološko-pravna problematika Plana 

Ovaj Predmetni plan nije u skladu sa Strategijom pošumljavanja područja Beograda koja se zasniva na racionalnom korišćenju šumskih resursa, zaštiti biodiverziteta i podizanju kvaliteta životne sredine, a predviđa i zaštitu zelene površine grada i razvoj šumarstva u Beogradu. S obzirom na to da je plan pošumiti 50.000 hektara gradske teritorije u periodu od 2011. do 2021. godine, ali s obzirom da će do 2017. godine biti pošumljeno samo 730 hektara, jasno je da je planirana deforestacija šuma suprotna Strategiji. 

Uredbom o ekološkoj mreži Košutnjak se navodi kao ekološki važno područje na teritoriji Beograda, zaštićeno područje čiji je cilj očuvanje kompleksa šumske vegetacije, kao važno stanište za očuvanje raznolikosti faune sisara, ptica, gmizavaca, vodozemaca i insekata. I upravo zbog toga ima smisla da se zapitamo da li zakonski akti koji regulišu ekologiju u Srbiji treba da se donose samo radi formalnosti ili ih je moguće i stvarno primenjivati . 

Sprovođenjem Plana kršiće se i odredbe međunarodnih konvencija koje je Srbija ratifikovala, uključujući: Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama, Konvenciju o biološkoj raznolikosti, Konvenciju UN protiv dezertifikacije. Pored toga, Srbija je u procesu evropskih integracija, a eventualna primena Plana bila bi suprotna politikama i propisima EU, koja se smatra globalnim liderom kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena. Ovo bi takođe usporilo i produžilo put Srbije ka EU. 

Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu propisano je da se postupak za procenu uticaja na životnu sredinu određenih planova i programa sprovodi u cilju zaštite životne sredine i promovisanja unapređenja održivog razvoja. Dokumentacija obuhvaćena Planom nije u skladu sa izveštajem o strateškoj proceni koji je dostavilo telo nadležno za zaštitu životne sredine, bez čega Plan se ne može uputiti u dalji postupak usvajanja. 

Građani u borbi za zelenilo u Beogradu 

Građani su se spontano okupljali i grupisali u okviru neformalnog udruženja “Bitka za Košutnjak” sa zajedničkom željom da se očuva šumsko zelenilo, shvatajući da je Plan u suprotnosti sa javnim interesom. Do sada su najefikasnije aktivnosti u ovoj borbi potpisivanje inicijative za odbranu Košutnjaka i prikupljanje žalbi građana u procesu javnog uvida u plan. Otkako je postupak javnog uvida uveden u srpsko zakonodavstvo, u vrlo kratkom vremenskom roku podneseno je 10.000 žalbi, što se do sada nije dogodilo ni za jedan sličan plan do sada. Građani su posvećeni poštovanju zakona, pripremi izveštaja o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu sa tačnim podacima o stanju životne sredine, zaštićenim vrstama i njihovim staništima. Organizacija građana organizovana na njihovu inicijativu u ovom slučaju dokazuje da je barem jedan od ciljeva Programa zaštite životne sredine Beograda već postignut. To je svijest već razvijena među građanima o važnosti očuvanja i poboljšanja životne sredine, sa spremnošću da učestvuju u procesu. Peticiju je potpisalo više od 50.000 građana, a autori peticije, inicijativa ,,Ne davimo Beograd” ima za cilj simboličnu cifru od 100.000 potpisa, koji bi označili pobedu interesa građana nad interesima investitora. 

Samoinicijativna organizacija građana u ovom slučaju dokazuje da je barem jedan od ciljeva Programa za zaštitu životne sredine Grada Beograda već postignut. To je već razvijena svest građana o važnosti očuvanja i poboljšanja životne sredine na taj način da su pripremljeni da samostalno uzmu učešće u taj proces.  

Unistuvanjeto na zeleniloto zaednicka maka za Belgrad Skopje i cel Balkan 5

Zapadni Balkan: Priroda uzvraća udarac nazad 

Slična je situacija i u zemljama u regionu.

Projekt uređenju glavnog trga u prestonici Republike Makedonije, “Skoplje 2014”, gradu je doneo klasičan izgled, ali je oduzeo drveće staro preko 50 godina, što je smanjilo zelenu površinu centra grada za 50%. 

Srušeno je oko 40 stabala da bi se podigle dve nove zgrade na kampusu Univerziteta „Svetog Ćirila i Metodija “. Ovi i slični primeri doveli su Skoplje na vrh svetske liste gradova sa najzagađenijim vazduhom. Oni su takođe doveli do potrebe za usvajanjem posebnog protokola u Skoplju, koji se aktivira u slučajevima ekstremnog zagađenja vazduha i koji predviđa opravdani izostanak sa posla za trudnice, osobe starije od 60 godina, astmatičare i osobe koje su preživele srčane ili moždane udare. U takvim se slučajevima preporučuje da se ne organizuju događaji na otvorenom i da oni čiji rad zahteva da budu na otvorenom mogu da rade svoj posao na otvorenom samo od 11 do 17 sati popodne. 

Unistuvanjeto na zeleniloto zaednicka maka za Belgrad Skopje i cel Balkan 5Deo projekta “Skoplje 2014”. 

Nakon što je proglašen najzelenijoprestonicom Evrope 2017. godine, studija Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine 2019 g. utvrdila je da je zagađenje vazduha u Sarajevu direktno odgovorno za svaku peti prevremeni smrtni slučaj. Početkom 2020. godine Sarajevo je proglašeno najzagađenijim gradom na svetu, sa koeficijentom zagađenja 455. 

Za krajimajući u vidu da EU planira da usvoji Zelenu agendu posebno za Zapadni Balkan u skladu sa Sporazumom o Zelenoj Evropi, nadamo se da će sistem mera i ciljeva obuhvaćenih Agendom pokriti i urediti pitanje urbanog zelenila i na taj način podstaći zemlje u regionu da krenu napred, koračajući zelenom stazom. 

Jelena Jeremić – biolog 

Share

samo-prasaj_gif-3