Milioneri na naš račun
Bajka za malobrojne
Građane Makedonije, Srbije i Bosne i Hercegovine, pored zajedničke prošlosti u bivšoj Jugoslaviji, veže i druga priča. Oni su postali žrtve snažnog energetskog lobija koji početkom 21. veka prokrijumčario tezu da je izgradnja malih hidroelektrana idealan način za povećanje proizvodnje takozvane čiste ili zelene energije koja neće zagađivati prirodnu okolinu. Postavljeni su visoki ciljevi za povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije, što je korišćeno kao opravdanje za subvencionisanje rada malih hidroelektrana.
Naše istraživanje pokazalo je da su učinci takvih politika poražavajući i da glavnu korist imaju pojedinci i kompanije koji se obogaćuju na štetu građana, a zauzvrat mnogi od njih uništavaju životnu sredinu.
Finansiramo „mašine za novac i za uništavanje“
Od 2010. do 2019. godine broj malih hidroelektrana u Makedoniji koje se subvencionišu povećao se sa 5 na 90.
Izvor: Regulatorna komisija za energiju
Glavni razlog povećanja interesa investitora za ovaj posao je takozvana povlašćena tarifa, koja je uvedena 2007. godine kao mera za podršku proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora, a počela se primenjivati 2010. godine. To je regulisana cena za kupovinu električne energije od povlašćenog proizvođača od strane operatora tržišta električne energije (MEPSO). Operator tržišta električne energije prodaje kupljenu električnu energiju proizvedenu od povlašćenih proizvođača dobavljačima električne energije i trgovcima koji prodaju električnu energiju krajnjim potrošačima.
Put novca
Povlašćenim proizvođačima koji koriste povlašćenu tarifu garantuje se tarifa za svaki kilovat-čas (kWh) proizvedene električne energije, nakon čega je operator tržišta električne energije dužan da otkupi svu električnu energiju proizvedenu od povlašćenih proizvođača. To krajnji potrošači, odnosno građani, plaćaju putem računa za struju.
Učešće tržišnih učesnika u naknadi koju plaćaju krajnji potrošači može se videti na sledećem primeru:
Primer 1: Udeo učesnika na tržištu koji učestvuju u prosečnom računu za električnu energiju od 3.000 denara za domaćinstva. Izvor: EVN
Električna energija po povlašćenim tarifama otkupuje se i od drugih povlašćenih proizvođača električne energije, poput elektrana na vetar, fotonaponskih sistema (solarne elektrane) i elektrana na biogas. Međutim najveće su isplate za otkup električne energije po povlašćenim tarifama iz malih hidroelektrana.
Tokom celog perioda primene povlašćenih tarifa, osim u 2015. godini, male hidroelektrane dominiraju u smislu isplaćenih sredstava za proizvedenu električnu energiju u odnosu na druge vrste elektrana.
Što je feed-in tarifa?
Povlašćena tarifa predstavlja regulisanu otkupnu cenu električne energije koju proizvede povlašćeni proizvođač električne energije od strane operatora tržišta električne energije. Povlašćenim proizvođačima koji koriste povlašćenu tarifu zajamčena je tarifa za svaki proizvedeni kWh električne energije, nakon čega je operator tržišta električne energije dužan da otkupi svu električnu energiju proizvedenu od povlašćenih proizvođača u periodu od 15 do 20 godina, zavisno od vrste električne energije. Korist za povlaštene proizvođače koji koriste povlašćenu tarifu je ta što operater tržišta električne energije preuzima ravnotežnu odgovornost za te proizvođače.
Kako bismo saznali više o raspodeli ovog novca, odnosno ko najviše zarađuje od ovog posla, tražili smo odgovore od MEPSO-a, ali su nas otuda obavestili da je kompanija potpisala ugovore o poverljivosti sa poželjnim proizvođačima, odnosno sa vlasnicima malih hidroelektrana, i da ne mogu da otkriju ove podatke. Međutim, pronašli smo imena kompanija koje imaju najveće prihode od ove aktivnosti, a među vlasnicima se javljaju bivši političari i velike multinacionalne korporacije.
Gotovo identična situacija sa povećanjem izgradnje malih hidroelektrana zbog državnih subvencija događa se i u Srbiji, Bosni i Hercegovini i drugim zemljama bivše Jugoslavije, odnosno takozvanom Zapadnom Balkanu.
Pročitaj više:: Tajna je koliko se novca isplaćuje vlasnicima malih hidroelektrana
Kad građani dobiju račune za struju, to se retko proverava detaljno, a čak i kada se to učini, često ni ne znaju gde se tačno uliva njihov novac. Malo je onih koji znaju da je šest posto svih računa za električnu energiju koje građani plaćaju namenjeno za subvencionisanje obnovljivih izvora energije – uključujući male hidroelektrane, fotonaponske sisteme, elektrane na vetar i elektrane na biogas.
Istraživanje mreže ,,Benkvoč” pokazalo je da je od 2009. do 2018. godine u ovom regionu izgrađeno 380 malih hidroelektrana. Broj se četvororostruko povećao i taj se trend nastavlja do danas. Gotovo je neverovatno da je 70% novca za podršku proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora završilo u malim hidroelektranama, a njihov doprinos u snabdevanju električnom energijom iznosio je jedva 3,6%.
„Jedan od glavnih pokretača destruktivnog rasta malih hidroelektrana na Zapadnom Balkanu je dostupnost javne finansijske podrške u obliku povlašćenih tarifa. Izvorno zamišljeni kao sredstvo za podsticanje svih oblika obnovljive energije, uključujući solarnu i vetar, povlašćene tarife na Zapadnom Balkanu nesrazmerno su dizajnirane za male hidroelektrane“, navodi se u izveštaju Benkvoč-a.
Vetar – mnogo korisniji izvor
U 2019. godini, u odnosu na 2018. godinu, zabeležen je porast proizvodnje električne energije iz svih vrsta elektrana u Makedoniji, izuzev malih hidroelektrana, čija je smanjena proizvodnja uzrok padajućeg trenda ukupne električne energije proizvedene od povlašćenih proizvođača.
Prema izveštajima Regulatorne komisije za energetiku, razlog smanjene proizvodnje električne energije iz malih hidroelektrana su nepovoljni hidrološki uslovi u zemlji tokom 2019 godine.
U ukupno proizvedenoj električnoj energiji koju proizvedu povlašćeni proizvođači koristeći povlašćene tarife, male hidroelektrane u 2019. učestvuju sa 48%, elektrana na vetar PVE ,,Bogdanci“ učestvuje sa 29%, termoelektrane na biogas sa 16%, fotonaponske elektrane sa 7%, dok je neznačajan udeo električne energije proizvedene od strane termoelektrane na biomasu, koja je započela sa radom u septembru 2019.
Izvor: Regulatorna komisija za energetiku
Drugim rečima, jedna elektrana na vetar u Makedoniji ima mnogo veći doprinos u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora energije od malih hidroelektrana.
Neprocenjive štete
Važna razlika između malih hidroelektrana i drugih postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije je u tome što, prema svim dosadašnjim istraživanjima, male hidroelektrane u mnogim slučajevima uzrokuju uništavanje reka i divljih životinja.
Ekološko udruženje građana „Front 21/42″ ističe da ,,cenu“ malih hidroelektrana plaćamo uništavajući vrednu i autentičnu prirodu, jer se mnoge od njih grade ili planiraju u zaštićenim područjima, čak i u nacionalnim parkovima. Upravo zbog toga kažu da se, i pored toga što državne strategije preporučuju da se male hidroelektrane ne grade u zaštićenim područjima, zbog pretnje od kumulativnog učinka ovih objekata, u praksi se događa upravo suprotno.
„Ništa se od toga ne primenjuje u praksi – mi smo teoretski osvešćeni i praktično nastavljamo sa planovima i projektima koji uništavaju prirodu“, kažu iz ,,Fronta 21/42”.
Legenda: Ekolozi tačno seciraju glavne negativne efekte rada na ovim malim kapacitetima: promena rečnih tokova koji utiču na sve oblike života u tim ekosistemima, smanjeni nivo vode, pa čak i presušene reke, posebno s obzirom na kumulativni uticaj više MHE na jednoj teritoriji.
Negativan uticaj osećaju i lokalne zajednice čiji pristup vodi zavisi od reka na kojima su izgrađene.
Izgradnja se ne prekida u zaštićenim područjima
U Program rada makedonske Vlade za period 2020 – 2024 navodi da se uvodi zabrana malih hidroelektrana u zaštićenim područjima i nacionalnim parkovima. Ali u isto vreme, male hidroelektrane grade se na Šar planini, u fazi kada je proglašena nacionalnim parkom. Stvar je došla do toga da je Državni inspektorat za zaštitu životne sredine najavio proveru svih do sada izdatih dozvola za četiri male hidroelektrane u Lešnici.
Prvi nalazi su pokazali da bi izgradnja jedne od malih hidroelektrana mogla dovesti do zagađenja vode za piće u Tetovu.
Takve se konstrukcije nastavljaju, i pored toga što se u novoj Strategiji za energetski razvoj kaže da bi izgradnju novih malih hidroelektrana trebalo pažljivo proceniti u smislu uticaja na okolinu nasuprot koristi od proizvedene električne energije.
Odgovore na ovo pitanje potražili smo od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.
„Strategijom za energetski razvoj u Republici Severnoj Makedoniji do 2040. godine preporučuje se da se ne razmatraju hidro projekti koji se nalaze u zaštićenim područjima, dok bi izgradnju novih malih hidroelektrana trebalo pažljivo proceniti kako bi se izbegao rizik od nesrazmernog uticaja na životnu sredinu u poređenju sa proizvedenom električnom energijom. Svi postupci za dodeljivanje koncesije za upotrebu vode za proizvodnju električne energije koje sprovodi Vlada Republike Severne Makedonije, preko Ministarstva ekonomije do 2011. godine i Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja od 2014. godine, planiraju se i sprovode u skladu sa strateškim dokumentima zemlje. Poslednji postupak o dodeljivanju koncesije sproveden je 2018. godine, doke je Strategija za razvoj energetike u Republici Severnoj Makedoniji do 2040 godine usvojena od strane Vlade Republike Severne Makedonije 28.12.2019 godine (Službeni Glasnik Republike Severne Makedonije br. 25/2020)”, kažu iz Ministarstva.
S tim u vezi ističu da tokom 2019. i 2020. godine nije sproveden postupak za dodelu koncesije za korištćenje vode za proizvodnju električne energije.
„U udnosu na pitanje da li se u budućnosti planira izdavanje novih koncesija za izgradnju malih hidroelektrana, ističemo da će planiranje i izgradnja budućih malih hidroelektrana zavisiti od hidrološkog stanja vodotoka, zaštite okoline i prirode, tako da će njihovo planiranje uzeti u obzir odredbe Energetske strategije prema kojima će se pažljivo proceniti izgradnja novih malih hidroelektrana kako bi se izbegao rizik od nesrazmernog uticaja na sredinu u odnosu na proizvedenu električnu energiju. Trenutno je prema novoj strategiji potrebno preispitati moguće predložene lokacije „, dodaju iz Ministarstva.
Što se tiče izgradnji na Šar-planini, one ukazuju da je nacrt zakona za proglašenje dela Šar-planine nacionalnim parkom pripremljen na osnovu Studije za valorizaciju prirodnih vrednosti Šar-planine i na osnovu socijalno- ekonomske studije, što podrazumeva na osnovu trenutne situacije u tom području.
„Na predloženom području zaštite Šar-planine zaključeni su ugovori o koncesiji za 20 mHE. 11 malih hidroelektrana – izgrađenih i operativnih (za 5 se predlaže uspostavljanje zaštitnih tampon-zona). Od ukupno 9 MHE sa zaključenim ugovorom o koncesiji i pribavljenom građevinskom dozvolom, 4 MHE nalaze se u zoni održivog korišćenja, 1 MHE nalazi se u zoni održivog korišćenja, a na granici sa zonom aktivnog upravljanja (zaštitni pojasevi, tampon zone), 3 MHE nalaze se u zoni za aktivno upravljanje, a jedna MHE Pena sa ref. br. „82 ulaze u zonu stroge zaštite, i u zonu aktivnog upravljanja i o njoj su započeti pregovori o povlačenju investitora“, saopštili su iz Ministarstva.
Ministarstvo naglašava da se za pomenute tri mHE koje se nalaze u zoni aktivnog upravljanja, nakon postupka koji je pokrenulo Ministarstvo ekonomije, razmatraju se mogućnosti o otkazivanju koncesija, o čemu će konačnu odluku doneti Vlada.
„Pored navedenog, na području Šar planine postoji još 5 mHE za koje je donesena odluka o odabiru najpovoljnije ponude, ali postupanje po njima zavisiće od toga da li će biti usvojen Zakon o proglašenju nacionalnog parka. Dakle, nije reč o zaobilaženju, već o regulisanju trenutne situacije, tako da Zakonom i Planom upravljanja i zoniranjem i budućim aktivnostima u Šar planini „, rekli su iz Ministarstva.
Na pitanje da li način finansiranja proizvodnje električne energije iz malih hidroelektrana ugrožava konkurentnost tržišta i da li postoji opasnost od koruptivnih trenutaka, razgovarali smo sa Adrianom Rušiti, pravnom savetnicom u ,,Transparency International – Makedonija”.
Moguće su promene
Male hidroelektrane ubrzano se grade u svim zemljama Zapadnog Balkana, a naša istraživanja u Srbiji i Bosni i Hercegovini pokazala su neverovatnu ekspanziju ovih energetskih kapaciteta.
Prema Registru povlašćenih proizvođača električne energije u Srbiji, u ovoj zemlji danas ima 188 aktivnih hidroelektrana, a čak na 100 od njih rešenje za povlašćenog proizvođača izdato je od 2017. godine pa na dalje. Na teritoriji Bosne i Hercegovine i Republike Srpske ima 109 aktivnih mini hidroelektrana, a prema podacima izorganizacije civilnog društva, 345 takvih energetskih objekata još uvek je u fazi izgradnje i planiranja.
Karakteristično za ove dve zemlje, kao i za Makedoniju, je da je izgradnju podstaknula Evropska unija, odnosno Energetska zajednica, nametanjem novih propisa i obavezom povećanja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije. Preko evropskih banaka osigurane su povoljne kreditne linije za izgradnju malih hidroelektrana u tim područjima, a zemlje su uvele visoke povlašćene tarife sa obrazloženjem da je to jedini način da se privuku investitori i ispune zahtevi EU. Istovremeno se zaboravilo da je preuzimanjem evropskog zakonodavstva u oblasti energetike potrebno preslikati propis o zaštiti životne sredine. To se nije dogodilo.
Neefikasnost vlada zemalja Zapadnog Balkana u pogledu kontrole o izgradnji i rada malih hidroelektrana rezultirala je samovoljom investitora i uništavanjem reka.
Dobar primer za to je Sokolja, planinska reka u centralnoj Srbiji, u blizini Kraljeva, koja je dom potočne pastrmke. Stanovnici okolnih mesta kažu da je ovo mesto nazvano ,,Dolina zdravih voda“ zbog 22 izvora koja su ispunjavala reku. Danas to mesto izgleda drugačije.
Uprkos protestima građana i ekologa u Srbiji zbog uništavanja reka, lokalna Vlada je krajem decembra prošle godine odlučila da poveća naknadu za podršku povlašćenim proizvođačima električne energije za pet puta. Počev od ove godine, umesto dosadašnjih 0,093 dinara po kilovat-satu, za električnu energiju iz obnovljivih izvora plaćaće se 0,437 dinara po kilovat-satu, što će povećati račune za struju za oko 150 dinara (1,3 evra) ili 3,4 odsto.
Vidjeti više: Kobna sudbina za ,,Dolinu zdravih voda“ u Srbiji
Neefikasnost vlada zemalja Zapadnog Balkana u pogledu kontrole izgradnje i rada malih hidroelektrana rezultirala je samovoljom investitora i uništavanjem reka. Dobar primer za to je Sokolja, planinska reka u centralnom delu Srbije, u blizini Kraljeva, koja je dom protočne pastrmke. Od 2015. godine, kada je započela izgradnja male hidroelektrane, ona je prepolovljena. Stanovnici okoline kažu da je ovo mesto nazvano ,,Dolina zdravih voda“ zbog 22 izvora koja su ispunjavala reku. Danas to mesto izgleda drugačije.
Za razliku od Srbije, gde će se očigledno subvencionisanje malih hidroelektrana nastaviti ubrzanim tempom, vlada u Bosni i Hercegovini podiže ekološku svest i traži način da u potpunosti zaustavi izgradnju ovih energetskih objekata.
To je u intervjuu za „Doma“ najavila ministerka ekologije i turizma Edita Đapo.
Najava ministarke se obistinila. Federalna Vlada BiH nedavno je odlučila da od 1. januara ove godine ukine subvencije za male hidroelektrane, a da planirana sredstva preusmeri na druge obnovljive izvore energije. Korak dalje najavila je nova Vlada Crne Gore, koja planira potpunu zabranu izgradnje malih hidroelektrana i reviziju svih izdatih koncesija, jer se ispostavilo da su jedina korist od njih privilegovani pojedinci.
Ova dva primera pokazuju da su promene moguće i da se povećanje količine proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora energije može postići ulaganjem u energetske objekte koji neće ugroziti prirodnu sredinu.
Ovaj sadržaj je pripremio Institut za komunikaciske studije.
Urednik: Vladimir Nikoloski
Novinari: Meri Jordanovska, Martin Puševski, Katerina Topalova, Tihana Bajić, Slađan Tomić
Fotografija: Toni Stojanovski, Ljubomir Domazetov, Ivan Popović, Anes Turković
Snimatelji: Vladimir Dimoski, Anes Turković, Miloš Milić Милош Милиќ
Montažeri: Kostadin Anastasov, Tihana Bajić, Borče Krstevski
Lektura: Tatiana B. Eftimovska
