Moderan život sa manjim ekološkim otiskom je moguć i stvaran
Dr Dejan Mirakovski
Fakultet prirodnih i tehničkih nauka, UGD-Stip
Ova je pandemija jasno pokazala nedovoljno ulaganje u nauku i naučna istraživanja, prvenstveno na globalnom, ali i na nacionalnom nivou. Stoga su mnoga pitanja koja se tiču delotvorne zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine ostala bez odgovora. Istovremeno, pandemija je pogoršala efekte izolacionizma i protekcionizma, ostavljajući manje i siromašnije zemlje na listi čekanja za moguća rešenja. Stoga bi prioritet trebao biti jačanje nacionalnih kapaciteta u određenim sektorima, uključujući razvoj specijalizovanih naučnih centara, što bi bilo od vitalnog značaja za brz i efikasan odgovor na nove izazove.
Priroda je sve što imamo
U budućnosti ćemo definitivno ceniti zdravu prirodnu okolinu, ali i naše neposredno urbano okruženje. Čak i relativno kratko razdoblje ograničenja antropogenih aktivnosti kao rezultat pandemije, rezultiralo je revitalizacijom i poboljšanjem kvaliteta životne sredine, što samo po sebi to pokazuje da uz malo truda svih nas, ali i vrlo iskrenim pristupom, prirodi oko nas možemo trajno da vratimo nekadašnji sjaj, a savremeni način života ne mora biti povezan sa njegovim besmislenim uništavanjem. Naročito uzimajući u obzir činjenicu da je vazduh medijum kojim se prenose virusi, a zagađeni vazduh se povezuje u nekim studijama sa većom smrtnošću od virusnih infekcija, verujem da će koncept čistog i zdravog vazduha u domovima, školama, vrtićima i javnim ustanovama u celini dobiti sasvim novo značenje.
Samo intenzivnom primenom definisanih strategija i sprovođenjem mera možemo smanjiti ili u potpunosti rešiti probleme u ovoj oblasti. S obzirom na situaciju, značajna ulaganja u upravljanje otpadom, zaštitu voda i vazduha više su nego potrebna i trebalo bi da započnu odmah. Ali realno, pesimističan sam u vezi s tim, jer ekonomski problemi koji su nastali kao rezultat pandemije mogu vrlo lako da rezultiraju drastičnim smanjenjem ulaganja u ovo područje u kratkom i srednjem roku.
Nauka nudi rešenja
Definitivno nam treba više nauke i bolja nauka. Potrebna su multidisciplinarna naučna istraživanja usmerena ka rešavanju određenih problema koja će korak po korak stvarati uslove za sigurniji i zdraviji svet, globalno i lokalno.
Na primer, istraživanje kvaliteta vazduha u domovima, bolnicama, vrtićima i školama; koncentracija mase i broja aero-soli u zatvorenom prostoru, kao i detaljna analiza njihovog sastava, posebno bio-aerosola (polen, spore, bakterije i virusi); nivoa stvarne lične izloženosti, efikasnost zaštitnih mera, poput maski ili filtera. Delotvorne mere mogu da se predvide i sprovedu samo ako imamo dobre informacije. Drastična poboljšanja kvaliteta vazduha u urbanim i industrijalizovanim delovima sveta, kao rezultat ograničenih ljudskih aktivnosti tokom pandemije, jasno ukazuju na to da je moderan život sa daleko manjim ekološkim otiskom na životnu sredinu moguć i sasvim stvaran. Potrebna nam je samo bolja organizacija, primena novih tehnoloških rešenja u svim oblastima i, naravno,spremnost za učešče u tim promenama.
