За Дома
Дома е едукативна еколошка онлајн платформа на Институтот за комуникациски студии.
За ИКС
IKS
Мисијата на ИКС е да помогнеме во зајакнувањето на македонската демократија во работата со медиумите, граѓанското општество и јавните институции, едуцирајќи критична јавност која ќе бара поголема транспарентност и отчетност преку вклучување на граѓаните во креирањето јавни политики.
+389 2 3090 004
Поврзани страници
Samo Prasaj logo

ResPublica logo

Podsetnik na problem malih hidroelektrana na Balkanu: Bitka kod Rakite

Najveći zagađivači vazduha u celoj Evropi potiču sa Balkana. Ti zagađivači su termoelektrane Kostolac A i B i Nikola Tesla A iz Srbije, Ugljevik, Kakanj i Tuzla iz Bosne i Hercegovine, i Bitola iz Makedonije. Zagađenje je toliko da je u 2016. godini 16 termoelektrana Zapadnog Balkana emitovalo više zagađenja sumpor–dioksidom nego sve ostale evropske termoelektrane na ugalj zajedno.

Kako je većina država Zapadnog Balkana na putu ka pristupanju Evrpskoj uniji, promene su neophodne i hitne, radi dostizanja evropskih standarda. Neophodan je prelazak na obnovljive izvore energije u cilju usklađivanja sa politikom Evrpske unije. Problem nastaje kada država u svakoj reci počinje da vidi potencijal za novu hidroelektranu. Tako, na Balkanu je predloženo više od 3.000 hidroenergetskih projekata. Još veći problem nastaje kada na scenu stupe male hidroelektrane.

Ekološka problemaka gradnje male hidroelektrane

Prolazeći kroz cevovod do turbine koju pokreće, i koja od njene kinetičke energije proizvodi električnu, voda reke menja svoj sastav, živi svet u njoj umire, vodostaj se u nastavku smanjuje, a ljudi ostaju bez pijaće vode. Kada se na maloj reci sagradi hidroelektrana, voda pre brane je reka, dok voda nakon prolaska kroz postrojenje više podseća na potok. Zemljište se zatim isušuje i dolazi do njegovih čestih erozija.

Ekološko – pravna problematika gradnje male hidroelektrane

Pravno sredstvo zaštite okoline u kojoj žive, od uticaja investitora i izgradnje rizičnih objekata, meštani u Srbiji mogu da pronađu u Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu. Zakon predviđa učešće zainteresovane javnosti u postupku donošenja odluke o uticaju koji će projekat imati na životnu sredinu. Zainteresovanu javnost čine upravo ljudi na koje „projekat utiče ili je verovatno da će uticati“. Međutim, problem nastaje kada se postupak procene uticaja jednog projekta na životnu sredinu ne sprovodi.

Za hidroenergetske objekte čija je snaga do 1 MW ne sprovodi se procena uticaja na životnu sredinu. Takođe, investitoru za građenje ovih objekata nije potrebna ni energetska dozvola. Za građenje hidroelektrane čija je proizvodna snaga preko 2 MW, postupak procene uticaja takvog objekta na životnu sredinu takođe nije obavezan, već upravni organ odlučuje na osnovu svoje diskrecione ocene. Proces procene uticaja na životnu sredinu obavezan je tek za projekte čija je snaga veća od 50 MW.

Kada znamo da mini hidroelektrana ima proizvodnu snagu do 10 MW, ostaje nam samo pitanje da li su državni organi zaista ekološki osvešćeni, te da li u postupku donošenja odluke o potrebi vršenja procene uticaja mini hidroelektrane na životnu sredinu shvataju važnost vode i očuvanja ekosistema.

Čim nema procesa procene uticaja na životnu sredinu, nema ni učešća zainteresovane javnosti, odnosno meštana, u odlučivanju o izgradnji mini hidroelektrane.

Narod kao izvršni organ u srbiji

Ako već ne može da učestvuje u postupku donošenja odluke, narod može organizovati postupak njenog izvršenja.

U selu Rakita u Srbiji, meštani se još od 2018. godine aktivno zalažu za očuvanje sredine u kojoj žive, boreći se protiv investitora i planirane izgradnje mini hidroelektrane na Rakitskoj reci. Ove godine podršku su im pružili pokret Odbranimo reke Stare planine i mnogobrojni ekološki aktivisti iz cele zemlje, kada su odlučili da preuzmu ulogu državnih izvršnih organa. Naime, rešenje Ministrastva zaštite životne sredine kojim je naloženo da cevi hidroelektrane u izgradnji moraju biti uklonjene, nije sprovedeno više od godinu i po dana, te je izgradnja nastavljena. Zbog svesti o negativnom uticaju koji novo postrojenje može imati na životinjski i biljni svet u reci i u njenoj okolini, pa i na njihov svakodnevni život, meštani i aktivisti su organizovali akciju vađenja cevi iz korita reke, krampovima i lopatama. Cev na kraju nije izvađena, usled nedovoljne opremljenosti aktivista, ali je na više mesta izbušena, te je u nju ubačeno kamenje, kako bi se u potpunosti onesposobila hidrocentrala čije je građenje u suprotnosti sa uslovima Zavoda za zaštitu prirode.

Ovom akcijom meštana hidroelektrani „Zvonce“ je odzvonilo. Uprkos činjenici da cevi nisu izvađene, meštani su odneli pobedu kod Rakite, time što se vest o njihovoj akciji čula u regionu, i potencijalno pokenula buduće proteste za zaštitu životne sredine.

Dok pravo na vodu ne postane opštepriznato, i dok se kao takvo, ne bude zaštitilo, ovakve građanske inicijative poslužiće kao primer borbe za pijaću vodu – na terenu, odlučno i sa krampom u ruci.

Na sreću ili nesreću, ovakvih primera u regionu ima mnogo.

Danonoćna straža, protesti i celokupna borba pokreta Odbranimo reke Stare planine dovela je do stopiranja izgradnje 84 male hidrocentrale, donošenjem novog Prostornog plana Grada Pirota, najmanje u narednih 15 godina.

I u Albaniji, zemlji koja svu električnu energiju dobija iz hidroelektrana, ne manjka građanskog aktivizma protiv mini hidrocentrala. Građani Albanije se već nekoliko godina bore za očuvanje reka Vjosa, Osumi i Valbona.

U Bosni i Hercegovini, meštani su protestom izrazili svoje neslaganje sa izgradnjom dve mini hidroelektrane na rekama Bjelava i Mala Bjelava, na kojima je investitor započeo gradnju još pre dobijanja potrebnih građevinskih dozvola, zloupotrebljavajući vanrednu situaciju uzrokovanu korona virusom, i bez konsultacija sa lokalnim stanovništvom. Isto se desilo na rekama Vrhovinska, Željeznica i Prača. Takođe u Bosni i Hercegovini, zahvaljujući inicijativi Koalicije za zaštitu rijeka, u Sokolcu je usvojena deklaracija kojom se grad obavezao da neće izdati nikakvu koncesiju, dozvolu ili preporuku za izgradnju brane ili hidroelektrane bez prethodnih konsultacija sa građanima.

U Crnoj Gori gradnja hidroelektrane je planirana na reci Lještanici, čija bi okolna oblast zbog svojih bioloških specifičnosti trebalo da postane park prirode, zbog čega su ekološki aktivisti podneli krivičnu prijavu nadležnom organu.

Borba građana za očuvanje reka došla je kao rešenje problema izgradnje malih hidroelektrana, a sama izgradnja je stigla kao rešenje problema zagađenja vazduha usled korišćenja neobnovljivih izvora energije. Problem zagađenja vazduha i nestanka reka, kao izvora pijaće vode, zajednički je i aktivistima, i investitorima i državnim organima.

Udruženim akcijama, građani će podsetiti nadležne organe i investitore da se bore za zajedničko dobro i da su svi na istoj strani – da su zajedno u borbi protiv samih sebe, u bici koju vode za očuvanje zajedničke životne sredine.

Autor: Jelena Jeremić
Jelena Jeremić je diplomirani pravnik, trenutno na master studijama iz ekološkog prava, u okviru kojih izučava nacionalna i međunarodna ekološka zakonodavstva i politike. Ekološki je aktivista, a kao učesnik konferencije Kosovo Sustainable Development Week u 2020. godini govorila je o najvećim ekološkim izazovima zemalja Zapadnog Balkana. Jelena je i dobitnik nagrade Ministarstva za evropske integracije Republike Srbije za svoj pisani rad o ekološkim globalnim ciljevima.
Share
samo-prasaj_gif-3