За Дома
Дома е едукативна еколошка онлајн платформа на Институтот за комуникациски студии.
За ИКС
IKS
Мисијата на ИКС е да помогнеме во зајакнувањето на македонската демократија во работата со медиумите, граѓанското општество и јавните институции, едуцирајќи критична јавност која ќе бара поголема транспарентност и отчетност преку вклучување на граѓаните во креирањето јавни политики.
+389 2 3090 004
Поврзани страници
Samo Prasaj logo

ResPublica logo

Dan ekološkog duga – gde je svet, a gde Zapadni Balkan?

Dan ekološkog duga (Earth Overshoot Day) ove godine bio je 22. avgusta. To je dan kada je svetska populacija iskoristila sve ekološke resurse i usluge koje  planeta Zemlja može da obnovi u ovoj godini. Imajući u vidu ovaj dan, svetska populacija trenutno koristi 1,6 planeta. Međutim, s obzirom da imamo samo jednu, svet je u evidentnom ekološkom deficitu.

Do Dana ekološkog duga dolazi se deljenjem biokapaciteta planete, odnosno količine ekoloških resursa koje je Zemlja sposobna da stvori u jednoj godini, sa čovekovim elološkim otiskom, odnosno godišnjom potražnjom čovečanstva, te na kraju, množenjem tog iznosa sa brojem dana u godini.

Sve do 1970. godine, potražnja čovečanstva je bila u skladu sa mogućnostima Zemlje, i to do 29. decembra, kada je svetska populacija prvi put ušla u dug prema Zemlji. Nakon tri decenije, u 2000. godini, svetska populacija „je živela u dozvoljenom minusu“ od 23. septembra, a situacija se svake godine pogoršava, pa u dug dospevamo sve ranije.

Den na ekoloskiot dolg kade e svetot i kade e Zapadniot Balkan 1

NAJRANIJI DAN DUGA PREMA ZEMLJI

Godina 2019. bila je godina u kojoj je svet najranije dostigao Dan ekološkog duga, otkada se vrše merenja. Taj dan bio je 29. jul. Dakle, u 2019. godini, svi ljudi sveta imali su potrebe koje su mogle da zadovolje skoro dve planete. Međutim, i tada smo imali samo jednu.

Ove godine je dan prekoračenja kapaciteta planete stigao skoro za mesec dana kasnije! Tim istraživača zaključio je da je ovogodišnji globalni ekološki otisak smanjen za 9,3% u odnosu na isti perid prošle godine. Naime, otisak ugljenika smanjen je za 14,5% u odnosu na 2019. godinu, dok je otisak šumskog proizvoda umanjen za 8,4%. Poboljšanju stanja nesumnjivo je doprninela pandemija korona virusa, koja je svetsku populaciju primorala na izolaciju, a time dovela do redukovanja njenog nepovoljnog uticaja na životnu sredinu. Ipak, pandemija je značajno uticala na globalni sistem ishrane populacije, usled čega je došlo do povećanja otpada poreklom od hrane, kao i neuhranjenosti populacije sa najnižim primanjima, te je otisak u vezi sa hranom ostao nepromenjen u odnosu na prošlogodišnji.

Ovogodišnji Dan duga je najbolji rezultat još od 2005. godine, a uzrokovan je poboljšanjem kvaliteta vazduha i zemlje, kao i povećanjem obnovljivih izvora energije.

Međutim, situacija izazvana pandemijom korona virusa, privremena je i prolazna. Svetskoj populaciji je potreban zajednički, održivi oporavak, a zatim i održivi razvoj, radi dostizanja dugotrajnijih rezultata.

KAKVA JE SITUACIJA NA BALKANU?

Slovenija je prva zemlja regiona koja je prekoračila svoj ovogodišnji kapacitet, čak 26. aprila. Za njom sledi Hrvatska, koja je „u dug ušla“ 31. maja. Bosna i Hercegovina 10. juna, a Crna Gora 12. juna, dostigle su svoje Dane ekološkog duga prema Zemlji. Republika Srbija je svoje ekološke kapacitete istrošila zaključno sa 18. julom, dok je Severna Makedonija bila istrajnija za četiri dana. Jedina država regiona koja još uvek nije ušla u ekološki deficit je Albanija, koja svoje ovogodišnje kapacitete može trošiti do 24. oktobra. Šta je to što što Albaniju drastično izdvaja od ostalih zemalja regiona? Imajući u vidu da čak 57% globalnog ekološkog otiska čini ugljenik, činjenica da je Albanija država bez ijedne termoelektrane na ugalj, objašnjava njen sporiji utrošak ekološkog kapaciteta.

U politikama država regiona uočljiva su dva konstantna cilja – razvoj ekonomije i društva. Međutim, nakon svih ovih brojki, neizbežno se javlja pitanje – šta će nam ekonomija i društvo, ako nemamo gde da živimo?

Den na ekoloskiot dolg kade e svetot i kade e Zapadniot Balkan 2

REŠENJE, U SVETU I NA ZAPADNOM BALKANU

Svaki čovek na svetu ima potrebu za hranom, skloništem, i toplotom, kako bi preživeo. Te potrebe nam zadovoljava upravo planeta, ali čak ni njeni kapaciteti nisu neograničeni. S obzirom da se od 1970. godine, prve godine prelaska kapaciteta Zemlje, svetska populacija povećala za 121%, rešenje je neophodno pronaći u promeni pojedinaca – u pojedinačnoj redukciji potrebe za prehrambenim proizvodima, proizvodima od vlakana na biljnoj osnovi, stokom i ribljim proizvodima, prostorom za urbanu infrastukturu, drvetom i ostalim šumskim proizvodima, a najpre u redukciji pojedinačnih emisija štetnih gasova u životnu sredinu. Proizvodom ovog iznosa uštede kapaciteta planete i brojem od oko sedam i po milijardi, dolazi se do jedinog ispravnog rešenja – dovoljne količine resursa za sadašnje i buduće generacije.

Ako se svako od nas danas odluči za bicikl kao prevozno sredstvo do posla, ili makar za javni prevoz, smanjićemo sopstveni ekološki otisak i tako napraviti mali korak ka pozitivnim promenama. Više malih koraka dovešće do manjeg globalnog ekološkog otiska.

Autor: Jelena Jeremić
Jelena Jeremić je diplomirani pravnik, trenutno na master studijama iz ekološkog prava, u okviru kojih izučava nacionalna i međunarodna ekološka zakonodavstva i politike. Ekološki je aktivista, a kao učesnik konferencije Kosovo Sustainable Development Week u 2020. godini govorila je o najvećim ekološkim izazovima zemalja Zapadnog Balkana. Jelena je i dobitnik nagrade Ministarstva za evropske integracije Republike Srbije za svoj pisani rad o ekološkim globalnim ciljevima.
Share

samo-prasaj_gif-3